Гледам снимак како се матуранти из Параћина
Одричу куповине матурских хаљина и одела
Да би помогли болесном детету
И размишљам, исти тај Параћин, из кога сам
Има на десетине људи који се толико накрало задњих деценија
Да не треба деца да се одричу хаљина за матуру
Него да они покрију нечије лечење
Од новца који су покрали
Лепо је бити хуман
Али је много лепше да мало буду хумани
Они који су много шта стекли на туђој муци
Преко туђих леђа и туђег рада
А девојке нека носе своје хаљине за матуру
Момци своја одела
Када ће, ако не сада
Где им се можда и завршава најлепши део живота
А да тога нису ни свесни
У праведном друштву свако даје онолико колико жели
У неправедном дају они који немају
А они који имају гомилају
Зато се ја не бих одрекао матурског одела
Иако га ни се себи никад нисам купио, него позајмио…
Него бих послао све те младе људе
Да закуцају на врата локалних криминалаца
И да затраже средства за нечије лечење
То би било много више у духу младости
И у духу Бранка Крсмановића, чији споменик свакодневно гледају
А да ни не знају ко је он, нити их занима
И да је потекао из њиховог града
Да је са двадесетак година стигао до Шпаније и Шпанског грађанског рата
Упознао тамо Хемингвеја, Лорку…
Затим студије у Прагу
Стигао је да уради много шта, у свом кратком животу
Жртвујући се за праведније друштво
Које је после и дошло
Не мења свет милосрђе
Него правилна расподела
Где се тежи да нико не буде гладан, без посла, лечења
Да има бар елементарне услове за школовање, живот
Одрицање од матурског одела то неће да промени
Али да се исти ти млади људи самоорганизују
Уђу дубље у суштину проблема
А то је систем где је све профит…
Не да би тиме излечили једно дете
Него би спасили на хиљаде деце
Од пакла бесмисла у који се гурају
У коцкарнице, алкохоле, залуђивања са свих страна
То је хуман гест
Створити праведније друштво
А не вечито бавити се последицама
Тако да, децо драга, не одричите се ви ваших матурских хаљина
Него закуцајте на врата
Оних који су олешили ваше родитеље, а и вас, само што тога још нисте свесни
Док неко има милионе еура, и то им је мало
Моји отац и мајка који су радили 40 година
Имају нешто више од 150 еура пензије
У преводу, ко је највише украо
Тај највише треба да да
А не да се узима од оних који су дали све
Докле више од њих узимати
Па и за хуманитарне акције
Докле више
Бранко Крсмановић је то знао
И био умнији пре 100 година
Од већине данашње омладине
У чијем речнику реч праведно друштво ни не постоји
А камоли да се за њега боре
И изборе
Без социјализма нема ни хуманог друштва
Без друштва нема ни бриге о човеку
Само повремени и успутни покушаји
А то је тако далеко од суштине
Аутор: Стефан Симић