Настава на даљину је, за ову школску годину завршена, а од јесени шта ће бити, остаје да видимо. До тада, ауторка једног руског сајта, Олга КАТАЕВА, говори о томе с каквим се типовима родитеља сусрела у току наставе на даљину.
„Једног дана сви ће се са захвалношћу присећати периода учења на даљину“ каже она, ми нисмо сигурни.
„Многима је оно представљало изазов: учитељи су морали традиционално подучавање хитно да преместе у дигитално окружење, родитељи су се образовањем своје деце бавили дубље него икад и сви заједно били су присиљени да граде међусобну комуникацију на мрежи.
Готово даноноћна комуникација с породицама основношколаца током учења на даљину изнедрила је неколико врста родитеља.
Родитељ-менаџер
То је тип родитеља с којим је врло пријатно радити. Њихов породични распоред подлеже законима филозофије управљања временом. Задаци се рангирају: шта може дете самостално да обави, шта уз помоћ родитеља, шта искључиво под надзором родитеља. У таквим породицама се дете не боји да пита оно што не разуме, радо извршава задатке, предаје све радове на време. Дете није преоптерећено јер се терет распоређује равномерно.
Родитељ-школарац
Ти родитељи вас терају да се насмејете. Понашају се као у своје ђачко доба. Вечито запиткују шта је задато, треба ли баш све то да се уради. Смишљају смешне изговоре: „Нестао нам је интернет“, „Пас нам је појео типку“, „Тата нас је звао за време теста“. Такви родитељи вешто лажирају рукопис трећака. Овладали су Фотошопом и видео-монтажом уредивши видео-запис на начин да се не види како дете чита с папира или телефона уместо да рецитује. Родитељи-школарци научили су своју децу да пишу радове преписивањем с Википедије и других страница.
Родитељ на велику удаљеност
То су родитељи који су себе изоловали од учења на даљину. Њих не занима шта задаје учитељ, нека се деца сналазе сама. Ниси предао рад на време? Требало је раније да почнеш с радом. Предао рад или не, њих се то не тиче. Научио – не научио, научиће догодине. Такви родитељи не критикују децу, не доживљавају учитеља и не реагују.
Родитељ „не могу“
„Ја то не знам.“ „Не могу.“ „Не могу да га натерам да ради.“ „Нас нису тако учили.“ Ти родитељи једноставно не желе да се упуштају ни у шта ново. Не желе да савладају алате за учење на интернету. Не могу да организују дететово учење јер оно не жели да учи. „Нисам учила енглески, не разумем задато, не могу да му објасним“, упркос чињеници да су детету послато детаљна упутства с детаљним објашњењем материјала. „Није моја дужност да објашњавам детету шта је то персонификација.“ Није ваша дужност, зато укључите видео-запис с учитељевим излагањем.
Родитељ без детета
То су родитељи који раде све уместо детета. Гледају видео-лекције, решавају тестове, раде задатке на платформи, раде вежбе у свесци. Штета што је песмицу морало да рецитује баш дете, иначе би и то учинили уместо њега. Ово нису они родитељи који само израђују пројекте, пишу реферате. То су задаци који су врло захтевни за самосталан рад. Говорим о родитељима који „помажу“ детету и у ономе што сваки ученик нижих разреда може да обави самостално.
Родитељ без интернета
Укратко, за учење нема интернета, за коментарисање по друштвеним мрежама има интернета. А најзанимљивије је то што су то исти родитељи који одбијају школске таблете и картице за приступ интернету.
Родитељи-борци
То су родитељи који, уместо да улажу енергију у своју породицу и у ситуацији у којој су покушају да ураде најбоље, они „дижу прашину“ залажући се за своја „права“ и постављајући захтеве. Можда је похвално борити се за своја права, али не у ситуацији у којој су се сви затекли у истом положају. Настава на даљину је ванредно стање. Они који су флексибилни, прилагодиће се и извући корист за сопствени развој као професионалца и особе.
Извор: mel.fm