Почевши од седме године, трема неретко постаје један од саставних делова наших живота и самим тим изазов са којим морамо да научимо да се суочавамо. Зашто баш 7. година? Тада већина деце креће у школу и добија прве оцене, или почиње активно да се бави неким спортом. Ето прве прилике за трему!
У наредним редовима биће речи о томе како трема настаје, који типови личности су јој посебно склони, шта је позитивна трема, како се борити са негативном тремом, која је улога локуса контроле и како наша мотивација у учењу утиче на развој треме и како се борити са истом.
Трема подразумева одређени степен напетости, тензије и забринутости пред ситуације у којима треба да покажемо своје способности и знања. Трема се може развити као увертира пред читав низ животних тест ситуација – контролне задатке, усмено одговарање, возачке испите, јавне наступе, упознавање породице партнера и слично. Самим тим трема нас прати од почетка школовања, преко изградње каријере, може се рећи до краја живота.
Она се различито испољава и има читав спектар последица не само код различитих индивидуа већ зависи и од конкретне ситуације у којој се особа налази. Често ћемо је препознати по убрзаном лупању срца, појачаном знојењу, дрхтавици, муцању и слично. Трема ће нас некад сасвим блокирати, па ћемо рећи стао ми је мозак а некад ће нам се само чинити да ће до тога доћи. Важно је да свако препозна код себе које су типичне ситуације које изазивају трему, како се она испољава и које су најчешће последице, то јест колика је њихова тежина.
Што нам је важније који ће бити исход одређене тест ситуације, то јест како ћемо се показати, веће су шансе да нас ухвати трема. Ако нам није много значајно трема ће нас највероватније заобићи.
Што се тиче времена које смо утрошили за припрему за одређену тест ситуацију оно није добар предиктор треме. Многи људи сматрају да је трема углавном изазвана осећајем особе да се није довољно дуго спремала. Ипак, неретко ћете чути да је неко утрошио изузетно много времена на припрему и свеједно има трему. О чему је онда реч? Значајна количина времена коју је неко утрошио на припрему показује да му је веома стало до исхода. Осим тога, ако би се десио кикс то би била права штета јер је утрошено много драгоценог времена. Самим тим трема улази на велика врата.
Осим тога, често се верује да су треми подложније особе које се углавном не покажу добро у одређеним тест ситуацијама, дакле под утицајем негативног претходног искуства. Ни то није тачно. Неретко се дешава да изузетно успешни ученици и студенти имају константну трему пред испите иако су свесни да углавном добро пролазе. Шта лежи иза овог парадокса? Недовољно развијено самопоуздање, екстринзичка мотивисаност или спољашњи локус контроле.
Кад је у питању самопоуздање јасно је зашто су самоуверене особе мање склоне треми. Екстринзичка мотивација има занимљиву улогу у овој проблематици. Дефиниција мотивације за учење је да је она покретачка снага у нама, тенденција људи да академска знања виде као смислена и корисна. Мотивација за учење изражава се кроз ученичко виђење школовања и образовања као релевантног за сопствене циљеве и интересовања и доживљаја себе као одговорног за сопствена постигнућа и развијену саморегулацију у процесу учења. Особе код којих је израженија екстринзичка или спољашња мотивација првенствено мотивишу похвале, награде, уопштено спољашња признања а ређе само стицање знања. Они ће ретко рећи да учење није мерило знања и задржати самопоуздање упркос лошијем постигнућу. Што је особа више екстринзички мотивисана биће изложенија треми.
Локус контроле може бити спољашњи и унутрашњи
Људи с унутрашњим локусом контроле верују да су одговорни за догађаје који им се дешавају, док они са спољашњим локусом сматрају да не могу утицати на такозвану„сопствену судбину“. Особа којој спољашњи догађаји, други људи или ситуације могу лако да наруше слику о себи, има спољашњи локус контроле. Њено самопоштовање, њена идеја о сопственој вредности, мери се оценама других људи. Такве особе склоније су треми.
Поред врсте мотивисаности, локуса контроле и самоуверености постоји читав низ особина и стања које чине људе склоним треми. Неке од њих су ниска толеранција на фрустрацију, перфекционизам, импулсивност, анксиозност, изражена потреба за доказивањем, нереална очекивања, погрешна уверења и слично.
Како трема може да буде позитивна?
Ако нас трема подстиче на додатно учења и утврђивање градива а не доводи до блокаде у испољавању знања у тест ситуацијама, то јест ако успевамо да је контролишемо онда се трема може назвати позитивном.
Што се тиче ношења са негативном тремом постоји много начина како јој стати на пут али је најважније да свака индиводуа која код себе препозна овај проблем нађе решење које јој највише одговара.
Нека од оружја за борбу против треме су:
1. Спремите се што боље. Поновите градиво и по неколико пута. Ако немате довољно времена поновите оне делове које слабије знате што више пута.
2. Поставите реалистичне циљеве. Научите да процените сопствену брзину учења и начин испољавања знања у датим ситуацијама и у односу на то организујте припрему.
3. Овладајте техникама опуштања. Било да је у питању јога или медитација, музика или вежбе дисања-откријте шта вама лично помаже.
4. Сетите се ситуација у којима сте постигли успех. Што не би и сада било исто?
5. Окрените се самопохвалама. Похвалите себе током учења! Позитивне афирмације имају значајно дејство и кад долазе од самог себе.
6. Дајте себи одушка. Веома је важно како организујете паузе. Пренатрпавање информацијама само ће појачати вашу трему.
7. Истражујте и вежбајте технике учења. Нађите технике учења и памћења које вам највише одговарају.
8. Распитајте се код старијих како су прошли у одређеној тест ситуацији која вас очекује. Можда се бринете без разлога. Ипак,узмите ове информације са резервом.
9. Обавезно се наспавајте. Добар сан је веома важан фактор савладавања треме, јер уколико сте ненаспавани осећаћете се несигурније у сваком смислу.
10. Обуците оно у чему се осећате пријатно и самоуверено. Показано је да ово утиче позитивно на исход тест ситуације. Наравно не заборавите да та одевна комбинација мора бити адекватна временским приликама, месту догађаја и самој тест ситуацији.
Уколико вас трема заиста ограничава у учењу и испољавању знања слободно се обратите породици и пријатељима за савет. Можете разговарати и са психологом/психотерапеутом. То није срамота. Срамота је не радити на себи. Уверите себе да је трема победива!
Аутор: Лиза Пишчевић
Извор: Психољуб