Количине радиоактивног гаса радона у ваздуху биће од следеће године мерене у школама и вртићима широм Србије.
Намера је да се утврди да ли су деца изложена штетном зрачењу, пишу Новости. То ће бити учињено у оквиру друге фазе Националног програма мерења радона у Србији. Претходно је, током 2015. и 2016. године, ниво радона мерен у 6.000 домаћинстава. Резултати су показали да је око 400 кућа имало превелику количину опасног гаса.
Овај програм покренула је Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења, у којој кажу да раније у Србији нису провераване дозе овог гаса у домовима грађана, иако је то рађено у целој Европи. Акција у Србији спроводи се уз подршку Међународне агенције за атомску енергију и у школама и обдаништима трајаће током 2018. и 2019. године.
„Радон је штетан за људско здравље, а може веома лако да се елиминише из просторија. Некада је довољно и редовно проветравање. Мерење које је рађено у целој Србији показало је да радона има у многим крајевима: Нишкој Бањи, Ужицу, Београду… Дозвољене количине су 200 бекерела по метру кубном за новоизграђене објекте и 400 за старе зграде. У око 400 су пронађене веће концентрације, негде и око 1.000 бекерела. За сваки објекат у ком је октирвен радон направљен је извештај, са затеченим стањем и мерама које треба предузети. Најчешће је потребно само редовније проветравање или уградња система вентилације. Како радон излази из земље, негде је потребно да се попуне пукотине или да се уради нова хидроизолација и проблем је решен“, каже за Новости директор Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења Слађан Велинов.
Недозвољене количине радиоактивног гаса акумулирају се у организму и, према подацима Светске здравствене организације, други су на листи узрочника рака плућа, одмах после пушења. Код три до 14 одсто пацијената ова болест изазвана је радоном. „Постоје терапије у којима се радон користи у медицинске сврхе. То је у реду, јер је у контролисаним условима. Али опасно је да човек тај гас удише 24 часа дневно“, упозорава Велинов.
Овај гас је без боје и мириса и ослобађа се радиоактивним распадом уранијума, који природно, у малим дозама, постоји у земљишту. На вишим стратовима његова концентрација је занемарљива, тако да се проблем увек јавља у приземљу. Извор је најчешће земљиште, а може бити и материјал од ког је кућа направљена или вода.
Извор: Новости/021