Успех ученика у школи у највећој мери зависи од наставника, таленат има важну улогу, али процентуално гледано то је око 40 одсто успеха, а осталих 60 одсто зависи од учитеља и наставника.
То су показала истраживања у Србији, али и у свету, истакнуто је данас на панелу „Људски капитал – ограничење или шанса за снажан раст“ у оквиру Копаоник бизнис форума.
Директорка Центра за образовне политике Јасминка Ћекић Марковић каже да наставни планови и програми, уџбеници, школска инфраструктура имају занемарљив утицај на постигнуће ученика.
„Од свих унутар школских фактора који утичу на постигнућа ученика најважнији фактор је наставник. То би значило да је људски фактор тај који је доминантан. Имамо уџбенике, наставне планове и програме, школска инфраструктуру која је боља или лошија, али од наставника зависи то како ће и шта ће радити са ученицима“, рекла је Ћекић Марковић за Танјуг након панела.
Уколико је наставник фокусиран на предмет а не на ученика, уколико ђацима преноси информације а не развија код њих критичко мишљење, онда из школа излази кадар који касније није адекватан за тржиште рада.
„Приступом где се инсистира на информацијама ми спречавамо иновативност и креативност код ученика, а то су ствари које ће тржиште рада да тражи у наредном периоду“, појаснила је она.
Образовни систем у Србији, како каже, има добар систем лиценцирања наставника и стручног усавршавања, али да треба инсистирати на томе да наставници примењују у пракси оно што су научили на семинарима.
Мањка и то, сматра она, што наставници који предају стручне предмете никада нису имали у иницијалном образовању – психолошко-педагошке предмете, методичко-дидактичке вештине, никада нису ушли у школу и узели дневник пре него што су добили посао.
Осим примене наученог на семинарима, Ћекић Марковић истиче да је важно размотрити могућност повећања плата и услова рада за наставнике како би се привукла „најквалитетнија радна снага“ у школе.
Министар просвете Младен Шарчевић каже да су наставници прихватили своју улогу у реформама и да је прошле године преко Завода за унапређивање образовања и васпитања обуку прошло око 22.000 људи.
„Наставници су кренули са обуком. Важни су и директори јер ако директор није компетентан на који начин ће он спроводити квалитет рада у школи заједно са тимом за квалитет“, рекао је министар.
Друга врста проблема, да наставницима који предају стручне предмете недостају методичко-дидактичке вештине, како каже решава се са факултетима који образују кадар за стручне предмете.
Ректорка Универзитета у Београду проф. Иванка Поповић каже да наставници имају и огроман утицај на професионална и лична опредељења младих људи, те да је на УБ људски ресурс најважнији.
„Већина наших наставника су посвећени позиву и унапредили су садржај својих предмета. Препреку представља доуниверзитетско образовање, јер смо суочени са ситуацијом да нам долази велики број бруцоша са недовољно искуства у радним навикама, не умеју да уче, не знају да расподеле приоритете и време“, нагласила је она.
То представља, како је рекла, велику препреку на почетку студирања. Проблем покушавају да превазиђу прилагођавањем предмета на првој години, али то није увек могуће.
„За нас је од значаја да дође до промена у основном и средњем образовању тако да ми можемо да прихватимо бруцоше који могу са летећим стартом да уђу у студије“, појаснила је она.
Што се тиче самих студија каже да је потребна боља интеракција са послодавцима, да се види које су њихове конкретне потребе, тако да прелаз из статуса студента у статус запосленог буде бржи и да фирме могу од тог кадра брже да осете корист.
Извор: РТВ