У понедељак почиње нова школска година, а услови у којима се деца враћају у клупе далеко су од уобичајених. Ниједан од четири репрезентативна синдиката просвете – Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, ГСПРС „Независност“ и Синдикат радника у просвети Србије – засад не најављује било какву обуставу рада. Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић каже за НИН да је време да се просвета врати у редовно стање.
„Моје и мишљење мог републичког одбора, који је заседао у петак, јесте да школска година мора да крене од 1. септембра. Био је исувише дуг период турбуленција у просвети и ја мислим да је била нечија намера да се све ово (друштвена криза, прим. нов.) рефлектује на најосетљивији део друштва, а то су основна и средња школа. Слична дешавања су пре десетак година задесила и Македонију, где је све од почетка било политички обојено, али се тамо стање није прелило са факултета на основне и средње школе, а да не говорим и на вртиће. Мислим, дакле, да би ова школска година требало да крене регуларно, да буде посвећена деци, да деца уђу у учионице и да се надокнади све оно што је пропуштено“, каже Илић.
Она наводи да се не слаже са оценама које се могу чути ових дана – да није много изгубљено у просвети током претходних месеци.
„То није тачно. Било је много пропуста. Ко год ради у просвети зна шта значи кад се пропусти и само један час. Све што се догодило током последњих осам-девет месеци је оставило велике последице и то не би требало даље продубљивати, не би требало даље настављати“, додаје Илић.
Према њеним речима, у школама нема места за политику.
„Синдикати се не баве политиком, политичка борба не може да се бије у школама – то пише и у Уставу и у статуту сваке школе – али смо ми ипак, ето, сада били очигледан пример тога, наочиглед свих, и можемо видимо које су последице тога. А последице ћемо тек видети и у овој школској години“, сматра Валентина Илић.
С друге стране, у Независном синдикату просветних радника Србије казали су да ће од септембра сигурно доћи до побуне која ће полако да тиња – због колега који су остали без посла после година рада на одређено, као и због разрешења директора који су подржавали колеге у побуни. У Форуму београдских гимназија ових дана истичу да се од прошле школске године није десило ништа што би просветне раднике, родитеље и ђаке чинило задовољним.
Гимназијски професор и председник удружења „Еду форум“ Александар Марков каже за НИН да као да је постало уобичајено да школска година у Србији почиње штрајком 1. септембра, те да је једини изузетак била прошла година, што се, како наводи, на крају показало као увод у буру која је однела целу школску годину.
“Зато, када министар просвете данас поручује да не очекује ‘ритуални штрајк’, стиче се утисак да би му можда такав штрајк, ограничен на један дан и везан само за плате, највише одговарао. Јер, за разлику од вишеструких проблема који су прошле године гурали обуставу, једнодневни протест наставника власти је увек лакше да ‘реши’ обећањима. Ипак, данас је врло незахвално прогнозирати шта ће се дешавати не само првог септембра, већ током целе јесени и дуже. Већ сада се из медија зна да ће матуранти гимназија, а можда и млађи ученици првог септембра бојкотовати наставу, остављајући простор да ученици првих разреда нормално похађају часове. То извесно значи да неће доћи до потпуне блокаде школа, али је питање како ће се ситуација са ученицима даље развијати. Синдикати и друге организације, чак и оне које су се показале радикалнијим, још се не оглашавају, али нема сумње да ће матуранти очекивати подршку својих наставника”, каже Марков.
Он сматра да је, за разлику од прошле школске године – када је у штрајку или блокадама било више од 80 одсто наставника – ове године тешко очекивати такав одзив. Разлога је, како каже, више – претходна година потрошила је огромну енергију наставника и многе исцрпела до мере да после летње паузе тешко могу поново да се мобилишу, а такође су, поред тога, многи колективи остали подељени због различитих одлука, да ли остати у блокади или је прекинути, што је унело трајне тензије међу колегама.
“Још један важан фактор јесте однос друштва према наставницима. Док је део јавности који подржава блокаде пружао подршку, па и финансијску помоћ кад је наставницима обустављена исплата зарада, других, конкретнијих реакција, у смислу генералних штрајкова, није било. Што је створило утисак да су наставници остали усамљени у борби. С друге стране, када су наставници почели да излазе из блокада, део друштва које им је до тада пружало подршку је почео сада да их напада. То је оставило горак укус и додатно обесхрабрило многе. Осим тога, не треба занемарити и да се модел друштвено-политичке борбе променио, те да су главни носиоци промена тежиште борбе са институција пренели на улицу, што такође, може утицати на дешавања у школама”, додаје Марков.
Он сматра и да ће масовност и интензитет штрајкова ове школске године највише зависити од самог министра и начина на који буде комуницирао са просветом.
”Ако настави путем претњи, смена и притисака, отпор би могао расти и ширити се. Ако, пак, предност да дијалогу, шансе да ова школска година протекне мирније биће знатно веће”, навео је саговорник НИН-а.
Цео текст: НИН