Љубав је када нам је све на свету блиско.
Прво се бунимо против оца, затим против мајке, а кад добијемо ми децу, потпуно исто, исте грешке правимо. Нема идеалних родитеља. Сваки негде погреши.
Савремено мишљење западних психолога добрим делом јесте да се свако новорођенче не рађа као „табула раза“ – неисписана табла, него са клицом добра и зла, и то је мени веома прихватљиво. Наравно, ту генетика игра важну улогу. Добро и зло заједно су, а порекло зла не знамо довољно.
Дакле, не знамо довољно порекло зла, али постоји добро. У човеку постоји добро. Позвао сам се на савремене психологе и на ту клицу добра и зла која је присутна код новорођенчета. И сад почиње значај родитеља! Колико ће родитељи успети да добру клицу развију. Јер, те две клице нису подједнаке. Неко се рађа са јачом клицом зла и обрнуто. Тако да је јако важно какво ће уследити васпитање.
У Америци, рецимо, међу психолозима и психијатрима сматра се да значај у развоју има педесет одсто генетика, а педесет одсто стечено током живота.
Не може дете да се нормално развије ако се муж и жена трајно не воле.
Немам децу, али добро треба пазити како са децом поступамо, јер ће деца све да пренесу, и позитивно и негативно, од родитеља на своју децу. Када о томе причам, млади људи се уплаше. Треба наћи праву особу и јако је важно да и једна и друга страна дубоко осете – то је тај! – то је та! То није измишљено, то није илузија.
У детињству не треба пренаглашавати књигу, него игру. Човек је најпре хомо луденс па онда све остало.
Извор: Недељник