Према новом предлогу Закона о образовању и васпитању, цена вртића убудуће могла би да поскупи – по њему локална самоуправа неће морати да дотира 80 одсто економске цене као до сада.
За разлику од актуелног закона који предвиђа да локална самоуправа плаћа 80 одсто економске цене вртића а родитељи 20 одсто, у предлогу Закона о образовању и васпитању предвиђа се да локалне самоуправе плаћају „до 80 одсто“, што је замерио посланик Српске демократске странке Ненад Kонстатиновић. Указао је да би се тиме дао простор подизања и дупло већих цена вртића.
– Израдиће се социјална карта. Нема смисла да људи различитих прихода плаћају исту цену. Има оних који су богати, а користе што је вртић јефтин, а онда нема средстава за оне којима треба. Због тога ће се радити социјална карта родитеља – изјавио је министар просвете Младен Шарчевић током расправе о предлогу овог закона, правдајући овакав потез тиме што многе локалне самоуправе немају средстава да испуне квоту од 80 одсто која је „закуцана“. Министар је додао да ће тако локалне самоуправе саме моћи да одреде колико могу да издвоје за ову ставку.
Поједини родитељи су већ имали прилику то да виде, иако противзаконито. Наиме, поједине предшколске установе од 2010. до 2015. године широм градова Србије наплаћивале су већу накнаду од 20 одсто мимо закона. Око 13.000 тужби родитеља тужило је Град Београд као оснивача установа јер су, уместо 2.600 динара, плаћали 8.700 па 9.700 динара. Исти проблем имали су грађани Kрагујевца, који су плаћали обданиште и до 11.000 динара. То је, иначе, и први град који је одобрио накнаду штете за око 4.000 оштећених. Мамама и татама Ниша град је за намирење дугова и камате платио више десетина милиона динара.
Израдиће се социјална карта. Нема смисла да људи различитих прихода плаћају исту цену. Има оних који су богати а користе вртиће
Економска цена боравка малишана у вртићима разликује се широм Србије, која зависи од трошкова одржавања објекта и у просеку износи око 20.000 динара по детету.
– У београдске државне вртиће је уписано око 60.000 деце, а економска цена вртића по детету износи 27.952 динара. Од тог износа, из градског буџета издваја се 80 одсто, то јест 22.361,6 динара по детету – истичу из Секретаријата за образовање и дечју заштиту Београда и додају да бесплатно борави 5.513 деце.
Економска цена боравка детета у вртићу Предшколске установе „Пчелица“ у Нишу износи 20.000 динара, али родитељи плаћају 4.028 динара, односно 20 одсто. За породице које примају дечји додатак цена државног обданишта је 2.675 динара, а за ону која похађају предшколску наставу у оквиру вртића цена је 3.743 динара. Малишани са посебним потребама, деца ратних војних инвалида и вишечлане породице за треће, четврто или пето дете не плаћају ништа.
Нешто мање издвајају маме и тате малишана који иду у ПУ „Пионир“ у Јагодини, односно 3.935 динара. У овој установи предшколци и треће дете у породици плаћају 3.290 динара, самохрани родитељи 3.320, а корисници МОП-а и треће дете у вртићу су ослобођени трошкова. У Kрагујевцу родитељи плаћају око 3.500, а недавно је одлучено да се иста сума у локалном буџету издваја и за смештај малишана у приватним вртићима.
Поставља се питање колики терет би пао на родитеље уколико се закон усвоји након завршене расправе.
Исто би важило и за приватне вртиће
Тек поједини градови субвенционишу и трошкове боравка деце у приватним вртићима. У првих осам месеци 2017. године из касе града Београда издвојено је укупно 1,3 милијарди динара за ову субвенцију по истим принципима. Исту праксу спроводи и Нови Сад и Kрагујевац однедавно. Ако се усвоји нов предлог, локалне самоуправе би могле мање да дотирају и за ову услугу, а треба имати на уму да многи приватни вртићи су знатно скупљи од државних.
Извор: blic.rs