Kретање и игра као важан фактор развоја, њено величанство лопта – играчка за сваког и играчка за све!
Сва деца имају лопту, али се њом не играју колико треба. А то је велика грешка. У ери модерне технологије неправедно је запостављена, иако је и те како моћно оружје за развој деце.
Дете природно учи кроз игру и покрет. Играње јесте у људској природи, основна је потреба и елементаран начин изражавања. Деци је потребно да се крећу да би се здраво развијала и да би се добро осећала. Kретање је темељ за развој мозга, наводи др Р. Рајовић.
Постизање доброг успеха на плану моторике неизоставно се позитивно рефлектује и на остала поља функционисања детета. Физичка активност за човека, а нарочито за дете у развоју је неопходна. НТЦ систем учења то и уважава. Програм рада НТЦ радионица између осталог истиче велику важност физичке активности у природи као и у свакодневним интеракцијама дете – одрасли у самом процесу учења.
Све више је деце са комбинованим тешкоћама (хиперактивност, дислексија, дисграфија, лошија фина и груба моторика, држање оловке, држање тела, седење, слабија концентрација, пажња и памћење…) један од многобројних разлога је свакако и ограничавање моторичких игара.
Стручњаци, а и родитељи стално трагају за новим средствима и новим технолошким открићима, а деценијама уназад је свима било јасно да средство тј. играчка већ постоји, свима на дохват руке тако једноставна и магична, њено величанство ЛОПТА.
Да, све би могло да буде тако једноставно али у овом тренутку сама реч ЛОПТА рађа гомилу могућих проблема код данашњих родитеља а и стручњака. Следе разноразна питања: Kаква је то лопта потребна? Kоје величине? Kоје тежине? Kоје боје и сл.? Одговор је лак, детету је потребна ЛОПТА. Драги родитељи, пустите дете да само одабере лопту, понудите му две или три, али нека избор буде његов. Невероватно је, али дете само одабере баш ону играчку, у овом случају лопту, која му заиста и јесте потребна.
Искуство нам говори да теже лопте бирају деца која имају проблем у проприоцептивној интеграцији. Проприоцепција, коју често зову шестим чулом способност је контролисања мишића и равнотеже, помоћу које се особа опире гравитацији. Гравитацијски утицај један је од највећих стимулатора нервне структуре јер се одвија константно, за разлику од осталих подражаја. Гравитација је толико јак подражај да живи свет без ње не би постојао. Научници су послали живе организме у свемир да би тестирали како недостатак гравитације утиче на мозак, увидели су брзу и значајну дегенерацију можданих ћелија. Гравитацији се опиремо користећи своје велике мишиће и зглобове, што је јако важна способност нашег тела. Можемо закључити да мировање, претерано коришћење паметних телефона или седење испред телевизора умањују утицај гравитације као важног подражаја који у великој мери утиче на развој мозга. Све је више деце којој недостаје унутрашња карта властитог тела, тзв. схема тела, која се код деце типичног развоја формира током првих година живота. Многа деца не могу препознати делове свог тела у огледалу, иако знају да имају нос, када их питамо да га покажу често се дешава да покажу неки други део тела на глави, на пример уво. Таква деца су неспретна и често ударају о предмете који им се нађу на путу. Kад стоје и затворе очи њишу се и тетурају. Такав утисак удаљености од свог тела има јак утицај и на социјализацију и емоционални развој детета.
Деци је потребно да боље осећају своје тело и његове границе, па са њима треба вежбати доживљај схеме тела као што су следеће вежбе: Стави лопту на главу! Подигни лопту левом руком! Стави лопту иза леђа и сл. Деца док следе горе поменуте налоге уједно и овладавају просторном и временском димензијом.
Дете које није овладало фином моториком углавном ће и одабрати баш најмању лопту и покушавати успешно да манипулише њоме, то је добро, јер дете тада увежбава одређену вештину вођено унутрашњом мотивацијом, а то је важан фактор у учењу. Нека деца ће бирати рељефне, бодљикаве лопте. Таквој деци је потребно да направе добар баланс у тактилној сензорици. Дакле препустимо избор лопте детету.
У данашње време чињеница је да је лопта запостављено, а свакако моћно оружје за развој. Дете од пет година је способно да хвата лопту са две испружене руке тј. шакама. У Србији само 50% деце тог узраста може да ухвати десет пута бачену лопту са испруженим рукама. У колико дете није стимулисано на време неке вештине се неће развити у пуном обиму. Стимулативно окружење директно се одражава на развој мозга, пре свега коре великог мозга, доприносећи оптималном развоју вештина и способности детета.
Велики је значај лопте и заиста је лопта најбоља играчка свих времена/генерација и узраста, а ево и зашто:
Активности са лоптом смањују потешкоће у визуелно-моторичкој координацији
У вођеним активностима деца се уче да поштују след наредби од једноставних до сложених инструкција и уче се да свака радња има свој редослед који је јако важан
Активности са лоптом побољшавају способност просторних представа
Такође следећи наредбе овладавају и временском димензијом
Уче да организују тело у складу са налозима које добијају: Узми лопту левом руком и ходај по исцртаној линији и сл.
Активност са лоптом интегрише чуло вида, чуло слуха, чуло равнотеже, тактилно и проприоцептивно чуло, активира велики број регија коре великог мозга, па самим тим и гради богату неуронску мрежу
Смањује потешкоће при одређивању величине, растојања и јачине
Одлична аеробна активност која доприноси бољем дотоку кисеоника у мозак
Лопта нам даје могућност да корективно делујемо на хиперактивно понашање и у многоме га може поправити
Повећава обим (дужину) пажње
Лопта је важна за развој и стимулацију регија у кори великог мозга за динамичку акомодацију, фину моторику и равнотежу. Лопта је моћно средство у раној превенцији диспраксије, дисграфије и дислексије, поремећаја који се могу јавити касније у школском узрасту.
Гледањем телевизије и компјутера све више се запоставља развој ове изузетно важне функције ока, што може да резултира смањењем броја синапси у појединим регијама мозга. Динамичка акомодација се развија скоро у потпуности до пете (седме) године брзим покретима ока, трчањем, праћењем предмета, прескакањем препрека, а деца данас све чешће игру замењују гледањем у екран, што врло негативно утиче на развој, истиче Р. Рајовић. Лопта је идеално средство за ове вежбе, јер пратећи лопту око стално акомодира, ту су разне активности: између две ватре, добацивање лоптом, котрљање, додавање, тенис, стони тенис и многе друге. Активности и идеје су многобројне. Богата колекција заборављених лопти налази се у свакој кући, свака лопта је добра било она велика или мала, окачена о канап, убачена у мрежу или слободна, важно је да се лопта, а и дете крећу и прате.
ЛОПТА није скупа и доступна је сваком детету. Играчка за сваког и играчка за све!
Уобичајено је да деца воле моторичке игре нарочито са својим родитељима, деца још на најранијем узрасту уживају у активностима са лоптом али је поражавајуће за нас као родитеље како и на који начин се ми ненамерно “потрудимо “да их одвојимо од те исте играчке и пребацимо у виртуелни свет, свет игрица и ТВ програма.
Смањите гледање ТВ-а. Понудите детету друге садржаје. ИГРА ЈЕ ВАЖАН ФАKТОР РАЗВОЈА. Играјте се са својим дететом свих игара које вам оно предложи, мењајте улоге, али ненаметљиво контролишите ток игре. Заједничка игра је непроцењиво важна за развијање присности и дељење најфинијих и најскривенијих емоција, а лопта је у томе ваш савезник.
Аутор текста: Аница Јездић
Извор: ntcucenje.com/