Нова школска година подсетила нас је на старе бриге о вршњачком насиљу и томе како да нам деца у школама буду безбедна. Вршњачко насиље постало је готово свакодневна тема, али се често заборавља да иза сваког агресивног понашања ученика стоји дете које има проблем, а не „насилник“ од којег друштво треба да дигне руке. Друштво ово често заборавља и прибегава осуди, а појединци уз реченице „нису њега довољно тукли” несвесно понављају зачарани вртлог насиља које ствара још веће проблеме. Често се на децу која врше насље гледа као на проблематичну, лошу, агресивну и насилну, али и као безобразну, неваспитану, бахату децу која не испољавају одговорност, а често им приписују и одређене психолошке дијагнозе.
А шта је заиста истина и како ефикасно решити проблем вршњачког насиља?
Једна од ретких лиценцираних услуга која овај проблем решава јесте „Дневни боравак за децу и младе у сукобу са законом, родитељима, школом или заједницом” које реализује СОС Дечије село у Краљеву. Циљ овог Боравка јесте да помогне деци да боље разумеју себе, превазиђу потешкоће и пронађу нове путеве за лични развој. Програм је намењен основцима и средњошколцима који испољавају проблеме у понашању, а циљ је да кроз структурисане активности, поверење и стручну подршку пронађу конструктивне начине изражавања емоција, развију социјалне вештине и изграде боље односе са вршњацима и родитељима.
„Вршњачко насиље може бити разлог и последица упућивања у Дневни боравак, нека деца долазе јер су трпела извесно насиље од стране друге деце, које је код њих произвело агресивно понашање у функцији одбране. Са таквом децом се доста ради на контроли емоција, контроли беса развијања социјалних вештина, ненасилне комуникације и конструктивног решавања конфликта”, наводи Данијела Анжел Ковачевић координаторка Дневног боравка објашњавајући да је узрок проблематичног понашања ученика најчешће комбинација породичних, социјалних и индивидуалних фактора.
Боравак за децу са проблемима у понашању непходан за здраво друштво
Рад са децом која испољавају проблематично понашање усмерен је на развијање емоционалне контроле, јачање социјалних вештина и постављање јасних граница кроз комбинацију индивидуалног и групног рада. На индивидуалном нивоу детету се пружа сигуран простор да изрази осећања, препозна „окидаче“ и учи алтернативе за реаговање, док се у групном раду подстиче сарадња, толеранција и развија осећај припадности. Посебан акценат ставља се на подстицање позитивног понашања, доследност у постављању правила и давање подршке кроз креативне и практичне методе. Стучњаци из Дневног боравка који се реализује у оквиру СОС Дечијег села у Краљеву посебно истичу важност рада са родитељима који често негирају да дете има проблем. Овакав темељан начин рада показао је изузетне ефекте, јер чак 85% деце и младих има позитивне промене у понашању.
Хуманитарна организација СОС Дечија села Србија ове године обележава две деценије рада у нашој земљи током којих је помогла 116.000 деце, младих и њихових родитеља или старатеља.
Данас организација спроводи чак пет програма у Србији, од којих је Дневни боравак један од најзначајнијих за превенцију и помоћ породицама суоченим са изазовима васпитања и одрастања у оквиру ког је од почетка рада прошло 29 деце и 39 родитеља, док је кроз Клуб за младе прошло 340 младих.
„Људи често мисле да деца намерно и са предумишљајем бирају да буду агресивна. Из тог размишљања потиче да је дете потребно санкционисати уместо да се потражи узрок таквог реаговања код деце. Често се заборавља да су то најчешће деца која на неадекватан начин заправо испољавају вапај за помоћ те зато важно са дететом радити на промени ставова и уверења о насилном решавању проблема.
Друштво на проблем вршњачког насиља гледа и са позиције да је дете које испољава вршњачко насиље заправо симптом дисфункционалности породице, али и да, лаички речено, родитељи нису у стању да “васпитају” своје дете. Свакако, одговор на питање зашто је неко дете насилно није једноставан, а пракса показује да деца која испољавају вршњачко насиље једним делом потичу из проблемских породица са присутним различитим стресорима у породици. Они могу бити социоекономски, али често у тим породицама видимо и болести зависности различите врсте у којима је и дете често и само изложено насиљу. Разлози могу бити и генетске природе, као и последица одређених болести. При томе се неможе занемарити и утицај вршњачке групе, али и утицај медија који су препуни агресивних садржаја скоро без цензуре”, наводи Данијела Анжел Ковачевић координаторка Дневног боравка.
Она истиче и да школе, родитељи и стручне службе морају сарађивати како би се помогло и жртви и насилнику.
Важно је бавити се узроцима
Бавити се децом која исказују проблематично понашање, које је често у комбинацији са кршењем закона, није нимало лак задатак због бројних друштвених, економских и друштвених изазова наводи Анжел Ковачевић. Од великог је значаја сагледати позадину насилног понашања детета односно бавити се узроцима, а не доминантно последицама таквог понашања.
„Важно је да децу која врше насиље не гледамо као „проблем” већ као децу која својим понашањем шаљу вапај за помоћ. Таква деца најчешће нису „лоша” већ су често и сама изложена непримереним моделима понашања у породици, школи или медијима или су и сама била жртве насиља, те немају вештине ношења са тешким емоцијама и проблемима”, објашњава коориднаторка Дневног боравка за децу са проблемима у понашању Данијела Ковачевић Анжел и истиче да је родитељска улога од кључног значаја.
Зато, уместо да на вршњачко насиље гледамо само кроз призму осуде и стигматизације деце, потребно је да уложимо енергију у решења, попут Дневног боравка за децу са проблемима у понашању који СОС Дечија села реализују у Краљеву, јер свако дете које добије подршку може да постане део генерације која мења друштво набоље.