Прођу онда тако недеље, а да се ти уопште не стресираш. Беба воли да се буди, али ти имаш снаге да то испратиш. Можеш ти то. А онда се опет заређа пар ноћи када се једва и може рећи да си спавала. Па се све бориш да не размишљаш поново о свим могућим разлозима који могу утицати на то његово често буђење. Јер, желиш и њему да помогнеш. Имаш осећај да се мучи. Да, читала си више пута да је то често буђење ноћу у ствари добро за развој твоје бебе, али ти то у овом тренутку некако нема тежину.
А остали разлози? Ухватиш себе да провераваш сваку од тих ставки, и све је чекирано, а он се опет буди.
1. Топло му је/хладно му је.
Било је момената да си га мало јаче обукла за спавање, јер су те топли радијатори изненадили. Пре тога се једну ноћ заиста смрзао, јер је лето изненада прошло и ухватило те неспремну. Но, сад си сигурна да то није разлог, а он се и даље често буди.
2. Зубићи.
Мало, мало па је то разлог. И преко дана балави, гризе, нервозан је. И жао ти га је, јер можеш само замислити колико то њега боли. Али, сада нема никаквих других назнака да му расту зубићи, а и не желиш да будеш једна од оних мајки која увек игра игру “бламе ит он тхе зубићи”. Но, он се и даље често буди.
3. Има лак сан.
Уфф, ова фаза је баш дуго трајала. Таман га успаваш, звони ти телефон. Таман га успаваш, запнеш о његову играчку. Таман га успаваш, неко у улазу јако лупи вратима. Ма сан му је био толико лак да су и кошчице у твом прсту, које онако тихо пукну док се рукама одупиреш да устанеш са кревета, биле довољан окидач за његово буђење. А сад му је сан дефинитивно много чвршћи. Старији је, стално је активан, па се баш лепо умори пред спавање. Једе чврсту храну, која је дефинитивно тежа од твог млека. Сада зна да се деси да по пола ноћи споји у чврстом сну, једва да се помери. Али, опет, дођу ноћи када се он и даље често буди.
4. У сну понавља оно што је научио у току дана.
Јој, сећаш се и тих ноћи. И колико су чак и сабласно могле да изгледају. Твој мали анђео се знао ноћу претворити у малог зомбија, који је знао тим својим екскурзијама по кревету/креветићу добрано и да те уплаши. Нарочито када је пропузавао. У сред ноћи се баца, па дигне на “све четири”, притом вриштећи затворених очију. Па га грлиш и љубиш и надаш се да ће то што пре проћи. Сада сте и ту фазу прошли, а ево га – он се и даље често буди.
5. Ружно сања.
Можеш само да замислиш којом брзином протичу нервни импулси кроз његову малу главицу, и колико нових синапси се ту ствара сваког момента. Логично је да су му онда и снови вивидни и јаки. А он још увек не зна увек баш да разликује сан од јаве. И ОК, то и сада може понекад бити разлог. Али, није ваљда да га ноћне море прогоне баш сваку ноћ? Јер, он се и даље често буди.
6. Зачепљен му је носић, кашље.
Ово је посебно актуелно зими. Не мора разлог бити само неки вирус или бактерија. Бебе су заиста јако осетљиве на сув ваздух и грејање у затвореним просторима, те неретко слинаве, кијају, кашљу. Некад чак и месецима. Али, шта је са летом? Тада му ни носић није цурио, није ни кашљао/кијао. А он се и даље често будио.
7. Тренинг спавања.
Дуго си избегавала ову методу, јер ти некако не лежи да своје дете остављаш да плаче. Онда су прошли месеци и месеци неспавања, па си у једном тренутку очаја пресекла и помислила: “Готово је! Крећемо са исплакивањем!” И као кренули сте, али са неком својом верзијом. Јер, не можете да га оставите да плаче. Нарочито самог у другој соби. Па “Ајде само вечерас да га узимам и дојим јер, делује ми болесно. Сада ми делује да га муче зубићи. Јооој, некако му је ноћас баш тужан плач.” Па, схватиш да та метода није за тебе. За вас. Па се манете ћорава посла. Мислиш да ти није тешко да се и даље ноћу будиш. Само да га не слушаш како плаче. А он се, наравно, и даље често буди.
8. Он тражи твоју сику.
Знаш да ће прву ноћ спојити онда када будеш престала да дојиш. Пошто то скоро не планираш, целој преспаваној ноћи се ни не надаш. И знаш да је твоје млеко сварљивије од вештачког, па да је и то од почетка био разлог зашто се често буди. Али, он се већ одавно не буди зато што је гладан, а и даље се де факто често буди.
9. Он тражи своју маму.
Е ово је разлог ком се ја стално враћам. Он ми је некако најлогичнији, нарочито онда када ништа друго нема смисао. Он ми једино лежи и даје ми снагу да наставим даље. Чак и када ућути са сиком у устима, није млеко то које га смири. Разлог сам пре свега ја. Моја близина, мој мирис. Љубав и сигурност коју му пружам.
Проћи ће и ова фаза. Твој мали зомби ће постати отеловљење оне чувене изреке “спава као беба”, јер ће као топ поред тебе спавати. А ти ћеш се са сетом присећати свих ових момената када је чак и ноћу устајао да се мало мази са својом мамицом. Јер, за то ће и преко дана све мање бити времена!
Мама, које објашњење код тебе највише пали? Подели са мном. Ако си мама чија беба спава целу ноћ, немој се јављати. Тренутно се не разумемо. Јер, моја беба се и даље често буди.