Вришти са насловних страна. Вришти из коментара на друштвеним мрежама. А тамо негде, исцрпљена, у кући са својом бебом, вришти од муке ”обична” мајка која то није успела…
Толико је мајки које су се као лавице бориле са здравственим проблемима у трудноћи. Многе су проблеми сачекали после порођаја. На челу са постпорођајном депресијом. Њено тело је другачије. На месту где су се некада назирали трбушњаци сада виси кожа два броја већа. Не зна када ће и да ли ће се повући. Толико тога је плаши. Толико тога не зна. Покушава све да постигне. На уштрб, наравно, свог сна и одмора, често и оброка. Понекад постигне, неко време. А онда, када то постане хроничан ритам, помисли како је све то превише за њу. Плаче. Понекада се љути на бебу која плаче. Па плачу заједно. Па онда узме бебу и не испушта је цео дан јер је беба сигурно осетила да је мама била мало љута, и сад мора то да надокнади, како беба не би имала… како оно беше – нарушен базични осећај сигурности који ће бити темељ свих каснијих емоција.. Све то прође кроз жену. И на све то, само су јој фалила очекивања да већ за који дан врати првобитну килажу, свежину, фризуру.
Као да се порођај није ни догодио. Онај дан када је постала мајка. Дан када је родила своје дете, као да се није ни догодио.
Па, како онда треба изгледати након порођаја? Па, неважно је. Након порођаја то не треба да буде тема. Тема је да ли је мајка добро, да ли зараста рана од епизиотомије или царског реза, да ли је беба добро и лепо се развија, да ли се лепо успоставља ритам дојења или је мајци потребна помоћ, може ли издржати сав терет који први месеци доносе… Њено тело прошло је кроз све могуће и немогуће промене на тему килаже, апетита, мучнине, хормона, циркулације, крвног притиска, расположења, психе. Они који су стручни кажу да је бар 9 месеци, колико је трудноћа трајала, потребно да се све врати на место, физички и психички. Некада и више. Непримерено је уопште коментарисати како та жена изгледа. ТО НИЈЕ ТЕМА.
Сви смо виђали фотографије дотераних дама испред породилишта, попут Кејт Мидлтон. Она јесте блистала, и свакако јесте пример одмерене и елегантне маме, али то није нешто са чим треба да поредите своје издање при одласку кући. Испред врата њене порођајне собе чекао је читав тим фризера, шминкера, стилиста.. И вероватно је то био највећи напор који је требало тих дана да учини, да издржи то позирање, јер пре и после њега читава војска људи била је на располагању како би принцези био омогућен преко потребан одмор и релаксација.
Ја лично нисам имала велике осцилације у изгледу, захваљујући томе што сам се трудила да водим здрав живот током трудноће, и имала срећу да она протекне без проблема. Нити се међу мојим интересовањима током првих месеци са бебом могао наћи физички изглед. Била сам свесна од почетка да не може све, одредила приоритете, дала себи времена и због тога се осећала задовољно. Али, све ово пишем због оних другачијих жена, жена које су осетљивије на туђе погледе и коментаре, али и због медијског терора над животима тих (нећу рећи обичних већ) правих жена које су посвећене улози мајке. Гледам и слушам те жене како потиштено одају признање за свежину и ”добру организацију” мајкама чији су профили на друштвеним мрежама препуни слика богатог друштвеног живота, а ту и тамо се појави стyлисх беба у некој идиличној атмосфери попут оних са насловних страна мамећих цасописа. Стижу све, кажу, јер су добро организоване. Драге маме, ништа им не верујте!
И молим вас, немојте им се дивити. То није реалност. Списак активности са бебом је бесконачан, а укупно време које имамо на располагању је константа, неки број један, нека целина. Сваки пут када вам нека модерна мама каже како је добро организована па успева да спава, одмори се, здраво се храни, беба је мирна, има увек сређене нокте и беспрекорну фризуру, кућа је уредна, и редовно стиже на кафу са другарицама, треба да укључите функцију ”транслате” која це разоткрити нешто од следећег: имамо баку која је непрестано присутна/бака нам кува или смо сваки дан код ње на ручку/имам новца да плаћам помоћ у кући и купим свашта нешто да нам олакша живот/бебу не дојим те немам проблем са грудима/бебу не дојим те сам лако заменљива/адаптирана формула дете држи ситим и успаваним дуже времена/остављам дете да отплаче и да се челичи/купујем готове кашице па немам много посла поред шпорета/лепо дам детету неки телефон, таблет, па је дуго мирно/редовно остављам бебу некоме на чување како не би трпео мој изглед или друштвени живот/и јос свашта нешто по потреби…
Где је овде проблем? Па, понека ставка је у реду ако вам се може, и свима би нам значила. Неке друге ставке и нису јер значе ускраћивање неге и пажње детету. Али, суштина је – немојте се са таквима поредити, радите најбоље што умете и одајте себи признање за то. Нису ово постигле јер су добро организоване, већ зато што имају неку од олакшавајућих околности или су одабрале да се са малом бебом боре за превласт над временом и пажњом. А ви, све што нисте стигле, нисте зато што сте нецему другом дале предност.
Постоји тај тренд код модерних родитеља да долазак детета не сме ништа да промени. А пре свега не сме да промени количину слободног времена и динамику друштвеног живота. Прође ме језа кад то чујем. Ако заиста желите да се бавите својим дететом, мораће да се промени. Организација живота, ставови, одговорност, људи који нас окружују… све то треба преиспитати, направити велико спремање, пресложити по приоритетима и пронаћи место које им припада. И надаље, периодично, радити велика спремања. Сав тај вишак који вам не чини добро трошиће ваше заједничко време и нарушавати породични мир. Дете је најбољи филтер ваших несређених гомила свега и свачега. Јер дете ће из вас извући најбоље што је могуће да у овом животу постанете. Дајте себи времена да целим бићем у тој промени уживате.
Извор: Лоламагазин