“Деца се васпитавају ониме што родитељ јесте, а не ониме што говори”

децембар 05 21:32 2017

Деца се васпитавају ониме што родитељ јесте, а не ониме што говори” – Kарл Густав Јунг

Да ли су они који имају децу срећнији од оних који немају, зашто се браћа и сестре разликују, опасности дисциплине, време спавања, телевизија и остало…

Један од многих разлога зашто је родитељство постао немогућ посао је тај што вам сви дају савете, од којих је већина чиста глупост.

Да будемо реални, изненађујуће је да смо и до овде дошли.

Овде занемарујемо тренд разних анегдота и сујеверја и износимо десет скорашњих психолошких истраживања која би сваки родитељ требало да зна.

1. Родитељи су срећнији од оних који то нису
1. У последњих неколико година, нека истраживања показала су да туга нађачава задовољсто које доноси родитељство.

„Ха! Знао сам!“, потајно изговара родитељ.

Али, не тако брзо: новија истраживања показују да се родитељи, у просеку, свакодневно осећају боље од неродитеља и да налазе много висе задовољства у бризи о својој деци, него у осталим активностима (Нелсон, 2013).

Очеви поготово добијају велики ниво позитивних емоција и среће од своје деце.

2. Вреди стављати дете на прво место
Истичући задовољство родитељства, истраживања налазе да су ставови стављања деце на прво место делотворни.

У свом истраживању Ештон и Џејмс (2013) пронашли су да су родитељи којима је у детињству посвећивано више пажње, касније у животу били срећнији и видели већи смисао живота у деци.

Активна брига о деци повезана је са већом испуњеношћу и смањењем негативних емоција.

Ови налази указују да што више бриге и пажње људи поклањају другима, више среће и смисла они искусе. Из ове перспективе, што су родитељи посвећенији свом детезу – тј. што више стављају дете у центар пажње – толико ће бити срећнији и испуњенији родитељством. (Ештон-Џејмс, 2013)

Тако да, шта је добро за ваше дете, добро је и за вас.

3. Превише брижно родитељство може бити депримирајуће
Kао и са многим стварима у животу, танка је линија између бриге и гушења; посебно када деца одрасту.

Шифрин (2013) је испитивао 297 недипломираних студената о понашању њихових родитеља и о томе како се они осећају поводом тога.

Истраживање је показало везу између превише брижног родитељства и високог нивоа депресије код студената, као и низак ниво самосталности, повезаности и оспособљености за живот.

Родитељи би требало да имају на уму колико је прикладно њихово укључивање с обзиром на године и да науче да прилагоде своје васпитне стилове када деца осете да су увек у близини. (Шифрин, 2013)

4. Избегавајте строгоћу
Око 90% Американаца признаје да је бар једном користило строгу вербалну дисциплину, као што је називање погрдним именима или псовање, уместо да покуша да помогне и смири адолесцента. Будите свесни да то може само погоршати проблем.

Студија 967 америчких породица показала је да строга вербална дисциплина код тринаестогодишњака само изазвиа још горе понашање у наредној години (Венг, 2013).

Такође не помаже ни ако родитељи имају јаку везу са својом децом. Вођа истраживања Минг–Те Венг објашњава:

“Заблуда је да је строга дисциплина без последица када постоји јака веза између родитеља и деце, и да ће адолесцент то схватти као „раде то зато што ме воле“. Родитељска љубав не умањује ефекте строге вербалне дисциплине. И чини се да је она штетна у свим околностима.”

5. Регуларно време спавања
Регуларно време спавања је заиста битно за развој дечијег мозга.

Истраживачи су пратили 11000 деце, од њихове 3. до 7. године, како би измерили утицај спавања на когнитивне функције (Kели, 2013) и пронашли су да:

„…неправилно спавање код трогодишњака повезано је са ниским резултатима у читању, математици и просторној орјентацији и код дечака и девојчициа, што указује на то да је период треће године осетљив период когнитивног развоја.“

Регуларно време спавање је важно и за дечаке и девојчице и што се ово раније примени то је боље за когнитвне функције.

6. Kућне послове радите заједно
Усрећивање детета је лакше ако однос између родитеља није превише хладан. Честа јабука раздора међу родитељима су кућни послови. Трик за постизање брачног задовољства у кућним пословима је да их радите заједно.

Kада родитељи истворемено раде кућне послове, небитно ко шта ради – обоје су задовољнији поделом рада (Галован, 2013).

7. Ограничите деци гледање телевизије
Америчка педијатријска академија препоручује да деца млађа од две године, не гледају телевизију уопште, а старија од две не више од 2 сата дневно.

Ево и зашто: нова студија која је пратила скоро 2000 канадске деце од рођења, пронашла је да је додатни сат гледања телевизије код двоипогодишњака резултирао лошијим постигнућима касније када су кренули у обданиште (Пагани, 2013).

Што су више деца премашивала ову препоруку у периоду од 2 и по године, лошији су им били речник, успех из математике и моторне вештине са 5 година.

8. Вежбање побољшава дечији учинак у школи
Деца су све више и више статична, а као што многи често пишу, вежбање је одличан начин да се побољша рад мозга као и много других ствари.

Нова студија једанаестогодишњака показала је да је умерено до енергично вежбање повезано са повећањем школског успеха у језику, математици и природним наукама (Бут, 2013).

Овакав утицај вежбања добијен је такође и у истраживању шеснаестогодишњака.

Занимљиво је да је вежбање код девојчица највише утицало на побољшање у природним наукама.

9. Опасности превелике бриге
За неке жене брига о деци стреснија је од посла. Постоји веза између подизања деце, стреса и кривице.

Kако се ово уклапа са извештајима и истраживањама да деца испуњавају ваш живот радошћу и смислом?

То се објашњава различитим ставовима према родитељству. Бити “мајка која превише брине” може бити јако лоше по вас.

У својој студији 181 мајке деце до 5 година, Ризо и сарадници (2012) пронашли су да су мајке које се слажу са идејом да су деца жртва и да су жене бољи родитељи од мушкараца, депресивније и мање задовољне животом.

Да, подижите дете, али не жртвујте своје ментално здравље.

10. Зашто су браћа и сестре толико различити
бротхерсандсистерсСвако ко има више од једног детета приметио је занимљиву ствар: њихове личности се врло често у потпуности разликују.

У ствари, према истраживању Пломина и Данијелса (1987), браћа и сестре имају мање тога заједничког у својим личностима него два потпуна странца.

Што је веома чудно, с обзиром да је 50% њихових гена идентично.

Међутим, одговор уопште није у генима, већ у средини у којој дете одраста.

Далеко од истог окружења, дете има:

✤ Другачији однос са родитељима
✤ Другачији однос са братом/сестром
✤ Другачије друштво и искуство у школи итд.

Све ове разлике поприлично доприносе очигледним разликама међу браћом и сестрама – често толиким да, да не личе физички никада не бисте знали да су у сродству.

Све ово значи, да због тога што су њихове личности често толико различите, родитељске стратегије које су користили са једним дететом, неће бити од користи са другим.

Што је само још један изазов родитељства!

Аутор: Џереми Дин
Извор:  PsyBlog

Превод и адаптација: Kатарина Младеновић

Извор:psihoverzum.com

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.