“Pa, bogami već u porodici, u ranom detinjstvu. Kada trogodišnje dete sluša, na primer, oca i majku kako raspravljaju o nekoj temi. Otac i majka se ne slažu. Dete inteligentno, ne razume razgovor, ali shvata nešto. Otac i majka razgovaraju bez povišenog tona, poštujući mišljenje jedan drugoga. To se mora u porodici steći. U školi je već kasno. Dobrim delom savremena psihologija, i teistička i ateistička, se slaže da ono što je urađeno do šeste, sedme godine, teško kasnije može da se ispravi. Marija Montesori napisala je sjajnu knjigu „Upijajući um”, u kojoj kaže da je do kraja druge, treće godine završena izgradnja karaktera. Završena psihička struktura. Bogami, biće da je tako. Nemam dece, ali sam se nagledao pacijenata koji su proizašli iz loših porodica.”
Vladeta Jerotić
