Možete li da zamislite detinjstvo bez klikera i lastiša?

maj 14 15:03 2017

 
Čega se igraju deca danas? I ko je zadužen za to da im objasni zašto su klikeri važna i uzbudljiva igra. Zašto nema detinjstva bez lastiša i školica, i kako su škole izgledale nekada kada su svi nosili istu odeću?

Bez obzira kada ste rođeni, detinjstvo je većini ljudi najlepši deo života. Ali što nevinije detinjstvo to je i lepše, zar ne? U tom smislu, nije li detinjstvo nekada bilo mnogo bezbrižnije i neopterećenije?

Sećate li se kako se sa slašću užinalo parče hleba, mast i aleva paprika. A da ne pričamo o tome da je trouglasti jogurt i viršla iz crvenog kioska bila premija!

Nekada su se deca oblačila isto, ne samo zbog kecelja, već i zbog toga što izbor nije bio toliko veliki. I nisu se merila ni po modelu patika ni po modelu mobilnog telefona. Telefona nije bilo, a patike su uglavnom bile startasice. A za fizičko? Čuveni trikoi!

Celi komšiluci nekada su bili sigurni parkovi za igranje. Majke su se samo dovikivale preko prozora da ustanove gde se grupa vesele, uprljane, glasne dece nalazi. Naravno nema galame od 2 do 5 – tako nalaže kućni red!

A kakav je tek bio televizijski program za najmlađe. Čuveni Timoti Brajton osmislio je i režirao „Neven“ i „Poletarac“ na čije nam se prve taktove uvedne špice odmah razvuče osmeh.

Dakle, ako imate klince, ugrabite barem malo vremena i pođite sa njima napolje. Objasnite im kako se igra aračkinje baračkinje, kako se bira teren za klikere, kopa rupa i kako se osvaja najveći broj staklenaca.

Naravno, nema đidanja!

 

Izvor : Blic

  Categories:
napišite komentar

1 komentar

  1. avgust 21, 11:24 #1 Mira Milosevic

    Naravno da je na mestu preporuka da decu vodimo napolje i’da ih uvedemo u svet radosti od rada, preko igre, lastisa, klikera, klipa i tokace i svega onoga sto je jos u tragovima ostalo u secanju roditelja tradicionalne svesti.
    No postavlja se pitanje, da li je to uopste prihvatljivo nasim malisanima, i koliko dece danas vidite u dvoristu, sa tim i takvim rekvizitima za igru. Veoma malo ili nimalo, jer je njihova paznja usmerena na druge stvari.
    Hajdemo onda da vidimo prave krivce za pomanjkanje potrebe da se druze u prirodi i da se zdravo razvijaju kroz igru.
    Dakle, krivci su pogresni nametnuti i stihijno prihvaceni autoritarni vaspitni modeli, koji su zagadili zdravo emocionalno i mentalno bice nase dece i saterali ih u cetiri cose.
    Da ih pobrojimo, po ko zna koji put :
    Pozitivno uslovljavanje (sargarepa) i blaga prinuda (kazna), dva zvanicno priznata modela u pedagogiji.
    Nadalje, prezasticiuanje od rada, reda i istine, verbalizam kao prazna a opterecujuca rec, i na kraju uticaj medija kao poguban, jer ih deca gledaju neselektivno.
    Ovih 5 modela zadalo je udarac citavom covecanstvu i pomerilo granice moralnosti, uvelo coveka od malog do velikog u pohlepu i duhovno ga osakatilo. Naravno, posledice se ogledju i u drugim smrtnim gresima, tu je armija lenjih, a gladnih, zavidnih i tvrdoglavih, agresivnih i neposlusnih. O naslojenim strahovima, zajedno sa naslojenom ljutnjom, koji produkuju bes i agresiju, do neslucenih razmera, ne treba ni govoriti, jer to dnevno zivimo.
    Ostaje mi da roditeljima preporucim da svoju muku prepoznaju i otklone, tako sto ce uci u program Izvornog vaspitanja Prof. Novkovic, samoinicijativno, jer se drzava decenijama bavi lecenjem posledica, ne otklanjajuci uzroke.

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.