Како да се обраћате детету, колико је битан контакт очима? Савете вам даје сарадница Школе родитељства Нада Лазић, логопед Тања Луковац.
1. Значајно поједноставите начин обраћања детету у виду једноставних и јасних налога.
2. Успоставите директан контакт очима са дететом док му се обраћате.
3. Додатно скрените пажњу детета уз помоћ усмереног говора при обраћању (можете имати микрофон-играчку), како бисте још више подстакли дете да се оглашава. Када чује свој глас брже ће стећи тзв. слушну повратну спрегу и доћи ће до бржег дозревања говорних центара у можданој кори.
4. Говорите веселим тоном, а можете и певушити. Остварите позитиван емотивни однос и не заборавите да је темељ сваке добре стимулације дечја заинтересованост.
5. Певајте детету познате песме, и после извесног броја понављања песмице, на крају прескочитие последњу реч или фразу и сачекајте. Дете ће највероватније предвидети крај и изговорити тражену реч или фразу. Када играте неку игру у којој користите исте речи, наглашавајте последњу реч, тако да дете зна да је она важна, на пример: „Еци, пеци, ПЕЦ”, или „Припрема, позор, САД!” или „Три, четири, САД!”. После неког периода, поновите игру и онда изоставите последњу реч, како би дете могло да доврши изговарање.
6. Пожељно је да говор упућен детету буде пропраћен визуелном подршком – покретом, показивањем слике или предмета. У почетку користите покрет – гестове, да подржите то што говорите (покажете руком на одређени предмет који именујете у току игре). Деци са језичком незрелошћу, још је потребнији визуелни уз вербални подстрек. То обилато користите у смислу интеграције визуелних, аудитивних и кинестетичких стимулуса.
7. Када показујете неку слику, нпр. животиње, пропратите начином на који се животиње оглашавају: „мау!“, „ав, ав!“ или „брррм, брррм!“ уколико показујете слику аутомобила.
8. Чешће понављајте исте слике, показујући те предмете у 3Д који су на сликама и поткрепите истим начином изговарања, како би се дете навикло на ову рутину, а затим изоставите реч и видите да ли ће је дете поновити уз презентовање дате слике.
9. Како би се знање пренело и на остале животне ситуације (генерализовало) искористите сваку прилику да именујете ствари које дете користи, а има везе са претходно презентованим сликама (именица, глагола, придева, предлога…). Честим понављањем речи или фраза „уградићете“ их у дневну рутину све док дете не почне да схвата оно што понавља и томе дâ значење.
10. Уколико дете користи више појединачних речи, покушајте да их обогатите тако што ћете више користити придеве: „велика лопта“, „жута коцка“, „прљаве руке“. Такође, можете постављањем питања додати глаголе: „Шта ради бата, сека?“ На тај начин настају прве праве реченице: „Пије млеко“, „Једе кекс“…
Тања Луковац, логопед, сарадник „Школе родитељства Нада Лазић“
Sve je vise dece sa govornim poremecajima. Sta je uzrok??????????
Logopeda po skolama je sve manje…
Mislim da se roditelji sve manje zaista sa punom paznjom bave decom… Prvo radimo mnogo vise nego sto su nasi roditelji radili,mnogo smo manje kod kuce. Pa smo onda preumorni od obaveza koje nas tek kod kuce sacekaju. Mnogo puta sam uhvatila sebe da nesvesno ne progovaram vec se samo smeskam detetu i naravno da ga tako ne stimulisem da progovori. Sad se trudim da to u sebi osvestim i da sto vise pricam,ali ko zna koliko sam dana nesvesno podbacila… :/