Блогерској и читалачкој јавности представила се на специфичан начин – кроз причу на блогу happychezmoi.blogspot.com где пише о својој породици, начину њиховог живота и живота средине у којој живе. Занимљива је њена животна филозофија уз помоћ које извлачи максимум из живота за какав се одлучила. И поред тога што се није припремала да буде само супруга, мама и домаћица (дипломирани хемичар је по струци), сада је једна јако инспиративна мама која је одлучила да се посвети само својој породици и својој деци. А што је најважније, успела је да у томе буде задовољна и испуњена, једнако колико је дивна, остварена и, како читаоцима њеног блога изгледа, готово савршена.
Зове се Дора Вајана и живи у Грчкој, каже, у једном малом месту на Пелопонезу и мама је две девојчице од пет и десет година, супруга једног лекара, а ужива у томе да брине о свима њима. Потиче из познате нишке породице Премовић. Њен отац, др Павле Премовић, такође хемичар, научник, признатији је и познатији у светским размерама, а она у шали каже –“ ћалац је хтео и од мене да направи научника, али сам му ја измакла”.
ЖИВИМ ЖИВОТ КАКАВ САМ ПРИЖЕЉКИВАЛА
За читаоце “Маминог света” Дора Вајана говори о свом животу задовољне маме и домаћице, о томе како организује свој дан и живот своје породице, како брине о исхрани своје деце и како их чува од свакодневних опасности, о дружењу са пријатељима и вечерама које брижљиво и с великом љубављу припрема… о носталгији за родбином, родним градом и Србијом…
– Сви знамо да наши животи ретко испадну онако како смо их замишљали и планирали. Међутим, ја дубоко у себи знам да сам свој садашњи живот скривено, тихо прижељкивала и дозивала. Жеља мојих родитеља је била да имам блиставу будућност, каријеру, добар посао, новац. Школовали су ме, путовала сам са њима по свету, научила језике. А ја сам одувек била јако осетљива, окренута себи, свом унутрашњем животу, приватности. Истина је да у својим двадесетим годинама нисам имала појма шта ћу са собом и куда сам кренула. Једно сам знала да никога не желим да разочарам, па сам стога свима угађала не обраћајући пажњу на сопствене жеље. Десила ми се љубав са човеком због кога сам билиа спремна да напустим све и започнем нови живот .
Није нам било лако, али смо кроз наш брак и потешкоће пронашли нову снагу за коју нисмо знали. Због сталног одсуствовања мужа и без помоћи са стране, ја сам на почетку углавном проводила време сама са двоје мале деце, далеко од отаџбине и свега онога што ми је познато. Иако тада нисмо могли другачије, веровали смо да ће се некада, у будућности, та ситуација променити – обоје ћемо радити и доприносити финансијски. Како је пролазило време, тако сам све више увиђала да ми је живот “сервирао” управо оно у чему сам се сјајно сналазила и што ме је чинило бескрајно срећном, по први пут у животу. Помислила сам: “Хеј, мени ово добро иде. Мени је лепо. Срећна сам”, и схватила своју улогу мајке, супруге и домаћице веома озбиљно и истовремено уживајућу у томе што радим. Прихватила сам ту улогу као свој посао и желела сам да у томе будем најбоља што могу. Схватила сам да је оно моје некадашње прижељкивање и дозивање мирног породичног живота уродило плодом. Остварио се мој сан. Он се десио доношењем свесне, заједничке одлуке у комбинацији са мојим карактером и жељама, тако да зато сматрам да ништа у животу није случајно.
У интернет заједници позната си по блогу који садржи занаимљиве, специфичне рецепте. Како планираш јеловник за своју породицу, свакодневни и онај када имате госте, а видим да их имате јако често?
– Кључна реч је планирање. Најчешће викендом испланирам шта ћу кувати целе наредне недеље на основу онога што имам у фрижидеру, замрзивачу и онога што ми се “мота” по ормарићима у кухињи. Видим шта ми недостаје, напишем листу за куповину и набавим све оно што ми је потребно за наредну недељу. Код нас пијаца ради само суботом, тако да је то дан за набавку свежих намирница. Неретко користим и “обрнуто” планирање, кувам на основу онога што већ имам, без додатне куповине. Углавном комбинујем, креирам нове рецепте или тражим инспирацију по куварима и блоговима. У кувању пратим интуицију и примењујем све оно што сам до сада научила. Када су у питању гости, ту још учим да не треба угађати другима. Домаћица никако не сме да своје кување адаптира укусима других, већ себи и ономе што она воли да кува. Када кувам за друге гледам да то буде нешто проверено и једноставно.
Како штитиш децу од џанк фуда, од слаткиша, од ГМО?
Једноставно, ништа им не забрањујем. Хоћу рећи да моја деца свакако могу да поједу чипс, чоколадицу, лизалицу, али не свакога дана. Зато морају свакога дана да једу сезонско и локално воће , поврће и јело које свима нама скувам. За њих никада не кувам посебно, једино онда када баш пожелим да поједем нешто “чудно” као на пример тарт са горгонзолом који није посебно привлачан деци.
Како их штитиш од лоших људи, лоших мисли, лоших навика? (више…)