Лични став

”Деца нису позвана” – да ли бисте прихватили овакав позив на свадбу? Медаља има две стране

Из пера једнош штребера – велике заблуде о учењу: Учење у кревету, ”На ово ћу се вратити касније”, ”положићу у следећем року”…

Тридесет година радим у школи и, по први пут, разумем мајку која учи дете да ”врати кад га неко први удари”

Професорка српског: ”Ако кречим стан, слушаћу молера. Али мора и он мени веровати кад је реч о школи.”

Може ли АИ да замени наставника? Осредњег – можда већ данас. Одличног – ни за милион година

Млади који се буне су симптом, али ДОБАР симптом. Они су попут температуре која говори да нешто није у реду. И НИКО нема право да их убије

Шта се дешава са друштвом у ком се универзитету ОДУЗМЕ слобода

”Мама, моји другари се чуде што ја немам телефон. Питали су ме јесмо ми сиромашни. Јесмо ли?”

”Некада су нам децу отимали и то се звало данак у крви. Данас их дајемо сами. Бич се из турске руке преместио у наше сопствене”

Много је такве деце. Анксиозни, са изгриженим ноктима, са мучнином пред сваки контролни, маничног погледа када стигну оцене. Они својим родитељима нису деца, већ ПРОЈЕКТИ

Проф. Зец: ”Ми причамо о дигитализацији, а није нам решена канализација. А канализација је цивилизацијски већи искорак од дигитализације”

”Али то смо ми. Волимо Србију, ал’ химну знамо једва до пола. Пијемо француска вина, у госте носимо швајцарске чоколаде. Наше нам нису довољно добре”

Једна (данас тако ретка) синдикална иницијатива која је узбуркала просветну јавност – хоће ли је ИКО чути?

Пси луталице у близини школа – доказ неуређеног система. Деца пролазе поред чопора, играју се у њиховој близини, а уједи и повреде нису реткост