29. августа у Тиршовој тестирање заинтересоване деце ради процене нивоа њихових психомоторних способности

Лист „Политика” у сарадњи са Универзитетском дечјом клиником у Тиршовој организоваће 29. августа тестирање заинтересоване деце ради процене нивоа њихових психомоторних способности. На ово тестирање родитељи могу да пријаве малишане који имају од месец дана до пет година. Будући да је број прегледа ограничен, грађани могу да пријаве децу данас од 13 до 14 сати, на број телефона „Политике” 011-330-1758. Тестирање деце обавља се уз помоћ неколико тестова који указују на ниво развоја детета и скрећу пажњу на области у којима је потребно интервенисати. Тестови нису непријатни за дете, састоје се из неколико задатака и питања којима малишан кроз игру показује вештине, а стручњаци „препознају” да ли постоји заостајање у развоју.
Тестирање ће обављати психолози Универзитетске дечје клинике, Ирена Корићанац и Сара Бечановић, које напомињу да се на овај начин детету пружа могућност ране интервенције кроз најбољи третман како би се подстакле и надокнадиле способности у којима дете заостаје за својом узрасном групом у пет најзначајнијих развојних области (когнитивни развој, комуникација, груба и фина моторика, социјално-емоционални статус детета и адаптивни одговори детета на стимулацију). Разговор са психологом траје пола сата.
Психолог Ирена Корићанац наглашава да је „Бејли тест” намењен за процену раног развоја и менталног узраста, као и за праћење деце код које постоје фактори ризика. Посебно је применљив код деце са развојним поремећајима, Дауновим синдромом, поремећајима развоја говора, код превремено рођене деце, затим деце са церебралном парализом, интраутериним оштећенима ЦНС (асфиксија, хеморагија), као и код оних који су били изложени токсичним супстанцама попут дроге и алкохола док су били у мамином стомаку.
– Уколико се уочи благо заостајање у једној или две области препоручују се интервенције којима родитељ и људи из окружења детета подстичу развој и оваква деца се прате како бисмо били сигурни да смо успели да „погурамо” развој. Уколико је заостајање за вршњацима значајније, интервенције су интензивније и укључује се мултидисциплинарни тим. Што се пре уоче проблеми у развоју, већа је вероватноћа да ће се кашњења надокнадити или да ће дете остварити пуни потенцијал унутар својих могућности. Рани развој и прве године живота су прилика да се код детета формира добра основа за правилан развој. Уколико се овај период пропусти, последице су често ненадокнадиве – напомиње Корићанац.
Стручњаци објашњавају да рани развој детета подразумева то како дете учи, усваја нове вештине, како разуме и комуницира, како реагује на друге људе и успоставља контакт. Ту се мисли и на покрете тела, ногу, како користи шаке и прсте, као и на развој слуха и вида. Поред тога, веома је важан и начин на који се дете игра.
– Бавимо се целокупним развојем у следећим областима: експресивни и рецептивни говор, когнитивни развој, груба и фина моторика, социјална интеракција, игра и брига о себи. Уколико родитељи уоче одступања у развоју детета у било којој од поменутих области веома је важно да се на време обрате стручњацима – додаје Сара Бечановић.
Првих хиљаду дана живота детета је кључно за развој пуних потенцијала у одраслом добу. Стручњаци сматрају да су прве године живота малишана најважније за физички, емоционални и интелектуални развој. Деца достижу свој највећи потенцијал у развоју када од самог почетка успоставе јаку емотивну везу са одраслима и када одрастају у безбедним и здравим условима који им пружају разноврсне могућности.
 

Извор: Политика