Родитељи звоцају, упозоравају, савјетују, подучавају …и то све у најбољој намјери да од дјеце направе што боље људе. Прочитајте ових 30 реченица, сигурно ће вам бити познате:

-Хиљаду пута сам ти рекла, не клацкај се на столици.-Сендвичи нису јело.
-Где си изгубио/ла тамо и тражи.
-Исправи леђа.
-Лијепо сам ти рекла.
-Иди на спавање, ујутру не можеш устати.
-Ја сам ишла у школу прије двадесет година и до дана данашњег у по дана у по ноћи знам таблицу множења.
-Боли те глава? То ти је крив твој компјутер.
-Имаћеш ти своју дјецу па ће ти се све само казати.
-У твојим годинама ја тако нешто нисам ни знала да постоји а камоли имала.
-Што ће ти толике паре?
-Кад порастеш и почнеш зарађивати своје паре, троши на шта год хоћеш.
-А ко ће водити рачуна о том псу? Ко ће га шетати? Ти? Аха, важи…
-Да тако нешто од тебе више никад нисам чула!
-Ако се не упишеш – идеш да радиш.
-Опет си напољу скинуо/ла капу, све сам видјела кроз прозор.
-Зар морам од других да сазнајем да си…
-Сутра ћеш ми рећи хвала због овога.
-Не учиш због нас него због себе.
-Ако не будеш учио/ла чистићеш улицу.
-Их, шта све ја не желим…
-Ниси се ни пробудио/ла а већ висиш по интернету.
-Је л’ се тако и у школи изражаваш?
-Мене не интересује какви су други ђаци него ме интересује какав си ти ђак.
-Ако идеш напоље, понеси смеће.
-Како ли ми порастосмо без интернета?!
-Да ли је у твојој соби уопште могуће било шта наћи?
-Не копај нос. Заглавиће ти се прсти па ћеш тако остати заувек.
-Јаје не учи кокошку!
-И да вратиш кусур!