Pored toga što čine da se osećamo zaštićeno i voljeno, zagrljaji mogu da učine mnogo toga za ljudsko telo.
Nakon zagrljaja se zaista osećamo bolje.
Čin grljenja nije samo osećaj na koži – dok se grlimo, oslobađa se oksitocin, „hormon ljubavi“ zahvaljujući kojem se osećamo bolje. Naučno su dokazana brojna pozitivna dejstva ovog hormona neurohipofize, a među njima su brže trežnjenje, ublažavanje bolova (neretko se daje životinjama kako bi im se olakšao porođaj), mršavljenje…
„Oksitocin je neuropeptid, što znači da stvara osećanja privrženosti, poverenja i povezivanja“, ističe Met Hertenstajn, psiholog Univerziteta „Depo“ u Grinkaslu.
Što više zagrljaja, to je krvni pritisak niži.
Ne samo da će zagrljaji učiniti da se osećate srećnije već su korisni za zdravlje. Tokom zagrljaja i kontakta druge osobe s kožom, aktiviraju se receptori poznati kao Pacinijeva telašca, koja šalju mozgu informacije o bilo kakvom pritisku, bolu ili promeni temperature. Međutim, ona čine još nešto: šalju signal delu moga koji je, između ostalog, odgovoran za snižavanje krvnog pritiska.
Zagrljajima se pobeđuje strah.
Istraživanje čiji su rezultati objavljeni u magazinu Psychological Science pokazali su da zagrljaji i dodiri uopšte smanjuju ljudsku brigu o sopstvenoj smrtnosti. Utvrđeno je da zagrljaj – makar to bio i samo kontakt s predmetom (kao kad deca grle plišanog medu) – pomaže da se izborimo s egzistencijalnim strahovima.
Kako život prolazi, zagrljaj je sve važniji.
Grljenje i fizički kontakt dobijaju na važnosti s godinama , pokazalo je istraživanje Državnog univerziteta u Ohaju. I nekim ranijim studijama dokazano je da se osećaj usamljenosti u starosti povećava, što za posledicu ima povišen stres i nepovoljan efekat na zdravlje.
Veoma je važno grliti decu.
Ako želimo da uradimo nešto za buduće generacije, potrebno je da grlimo mališane od najranijeg detinjstva, pokazalo je istraživanje Univerziteta „Emori“. Naučnici ove ustanove su analizirali vezu između dodira i smanjenja stresa na početku života prateći njene efekte na pacove. Otkriveno je da su se osobe koje su grljene u detinjstvu kao odrasle osobe lakše borile protiv stresa u odraslom dobu, a naučnici smatraju da se isto može reći i o ljudskim bićima.