Kada možemo da kažemo da dete ima senzornu disfunkciju? Dete može da ima poremećaj senzornog funkcionisanja onda kada od strane nervnog sistema ne postoji detekcija i/ili odgovarajuća organizacija senzornih organa.
Podsticanje pažnje kroz senzorne strategije.
U ovom tekstu možete da pročitate senzorne strategije izlistane prema čulima koje mogu biti korisne kada je u pitanju funkcionisanje deteta u učionici ili vrtićkoj grupi. Ono što bi uvek trebalo da bude na umu jeste da je svako dete drugačije i da će svako reagovati prema svojim individualnim karakteristikama, veštinama i osobinama
Opšte senzorne strategije
Korišćenje vizuelnih rasporeda kako bi se ukazalo šta sledi.
Primena vežbi disanja.
Smisliti poseban signal koji će dete moći da iskoristi kada mu treba kratka pauza.
Obezbediti miran prostor gde dete može da se povuče.
Dete bi trebalo da sedi u učionici dalje od distraktora odnoso uzurpatora.
Oflaktorne i gustativne (čulo mirisa i ukusa) senzorne strategije
Žvakanje grickalica kao da su žvake (zna da ima umirujuće dejstvo).
Nošenje jestivog nakita.
Nošenje vrhova na olovci koji se smeju i mogu grickati (ali ne i jesti).
Korišćenje flomastera sa mirisom za pisanje ili crtanje.
Korišćenje plastelina u koji je stavljena neka mirisna aroma u pauzama.
Žvakanje hrskavih grickalica (za dodatnu stimulaciju).
Pijenje hladna vode (za dodatnu stimulaciju).
Napraviti senzorna boce koje imaju umirujuće i stimulišuće dejstvo.
Auditorne senzorne strategije
Puštanje tihe, smirujuće muzike.
Smišljanje rima i pesma koje će privući pažnju na zadatak.
Tražiti od deteta da ponovi instrukcije ili bitne informacije nakon slušanja.
Dopustiti detetu da uđe ili pređe na sledeću aktivnost pre/posle ostatka grupe.
Dati detetu dovoljno vremena da obradi informaciju koju je dobilo usmenim putem.
Obezbediti tiho mesto kada se dete ispituje ili radi test kako bi moglo da se fokusira.
Proprioceptivne senzorne stimulacije
Pravite “senzorne“ pauze gde će dete moći da gnječi/stiska testo.
Pravite “senzorne“ pauze gde će dete moći da radi vežbe sa otporom.
Neka dete drži teška vrata tako da ceo razred uđe/izađe.
Neka dete ponese nekoliko težih knjiga u biblioteku.
Pravite “senzorne“ pauze gde će dete imati zadatak da skače.
Pravite “senzorne“ pauze gde će dete moći da stiska balone sa različitim punjenjem (rižom, plastelinom, brašnom, pasuljem,…).
Neka dete iscepa/zgužva nekoliko papira
Neka dete detaljno obriše tablu ili stolove.
Taktilne senzorne strategije
Pravite “senzorne“ pauze gde će dete moći da korsiti taktilne kutije.
Sedenje u lazy bag foteljama.
Sprovođenje aktivnosti tako da se što više koriste ruke.
Korišćenje vibrirajuće olovke tokom pisanja.
Puckanje vazdušastih pakovanja.
Napravite kratku pauzu u radu za vežbe za prste (gimnastika za prste).
Pišite slova/reči u pesku.
Koristite Montesori materijal za učenje slova (slova od šmirgle).
Koristite senzorne kutije (kutija napunjene npr. kukuruzom) kako bi dete skrivene predmete.
Igre sa pljeskanjem rukama u ritmu sa parom u klupi.
Oštrenje olovaka.
Koristite hula hop kako bi dete moglo da odredi svoje mesto u prostoru ukoliko imaju problem sa dodirivanjem ostalih.
Napravite kutiju sa različitim materijalima i teksturama koji se mogu opipavati.
Vestibulatne senzorne strategije
Pokretne igre i pesme.
Sedenje na stolici za ljuljanje.
Sedenje na pilates lopti.
Sedeće ili ležanje na podu tokom čitanja.
Dozvoliti detetu da stoji tokom rada.
Stoj na jednoj nozi.
Zalepite papire trake na pod da ih dete prati prilikom prelaska iz jedne učionice u drugu.
Dajte zadatak detetu da podeli svima u grupi papire/bojice,…
Vizuelne senzorne strategije
Smanjiti ili ugasiti svetlo.
Smanjite broj predmeta na stolu deteta.
Smanjite broj ukrasa i postera na zidu gde se nalazi tabla.
Pokrijte deo zadatka kako bi se skoncentrisalo samo na jedan zadatak.
Koristite ček liste za zadatke i aktivnosti koje su urađene i koje bi trebalo uraditi.
Dete bi trebalo da sedi dalje od prejake svetlosti.
Pripremite lavirinte, skrivene slike i predmete, igre „Ja vidim“ kao strategije za smirivanje.
Izvor: Pitajtedefektologa