6 problema u ponašanju deteta koje ne smete ignorisati

jul 7, 2017

Svakom roditelju teško pada kada je njegovo dete neposlušno i pre ili kasnije suočava se određenim problemima u ponašanju deteta. Donosimo 6 problema koje roditelji ne bi smeli ignorisati i savete stručnjaka kako ih rešiti.

1. Prekida vas dok pričate

Zašto ne bi trebalo da ignorišete problem: Vaše dete može biti vrlo uzbuđeno oko nečega što želi da vam ispriča ili postavi vam neko pitanje. No, dopuštajući mu da vas prekida u razgovoru, ne učite ga kako da bude obziran prema drugima ili kako da zabavi sam sebe kada ste vi zauzeti. „Kao rezultat toga, dete će misliti da ima pravo na pažnju drugih ljudi i neće biti u stanju da toleriše frustracije”, kaže psiholog Džeri Vukof.

Kako zaustaviti ovakvo ponašanje: Sledeći put kada budete razgovarali s nekim telefonom ili vam neko dođe u posetu, recite detetu da treba da bude mirno i ne prekida vas. Zatim ga okupirajte nekom aktivnošću ili ga pustite da se igra nekom posebnom igračkom kojom se ne igra često. Ako vas vaš mališan i dalje vuče za rukav dok pokušavate da razgovarate, pokažite mu stolicu ili stepenice i recite mu da mora tamo sedeti dok ne završite. Nakon razgovora, dajte mu do znanja da neće dobiti ono što traži ako vas i dalje bude prekidao.

2. Igra se pregrubo

Zašto ne bi trebalo da ignorišete problem: Znate da morate da uskočite ako vaše dete udari prijatelja u igri, ali isto tako ne bi trebalo da ignorišete ni suptilnije agresivne radnje, kao što je guranje mlađeg brata ili vređanje i štipanje prijatelja. „Ako ne intervenišete, grubo ponašanje može postati navika do osme godine. Takođe, ignorisanjem bilo kakvog agresivnog ponašanja, šaljete poruku detetu da je povređivanje ljudi prihvatljivo ponašanje,”

Kako zaustaviti ovakvo ponašanje: Suočite se s agresivnim ponašanjem na licu mesta. Povucite svoje dete na stranu i recite mu: “To je zabolelo tvog prijatelja. Kako bi se ti osećao da on to tebi uradi?” Dajte mu do znanja da, svaka radnja koja boli drugu osobi, nije dopuštena. Pre sledećeg igranja, podsetite ga da se ne igra grubo i pomozite mu da vežba šta može da kaže ako se naljuti. A, ako opet nastavi s takvim ponašanjem, prekinite igru.

3. Pravi se da vas ne čuje

Zašto ne bi trebalo da ignorišete problem: Reći svem detetu dva, tri, čak četiri puta da učini nešto što ne želi učiniti, recimo, da uđe u automobil ili pokupi svoje igračke, šalje poruku da je u redu da vas zanemari i da je dete glavno, a ne vi. “Podsećati dete na nešto opet i opet samo ga trenira da čeka sledeći podsetnik, umesto da obrati pažnju kada prvi put kažete nešto”, kaže psiholog Kevin Leman, “Ignorisanje je igra moći i ako dopuštate ovakvo ponašanje, dete će najverovatnije postati prkosno i zavisno o kontroli.”

Kako zaustaviti ovakvo ponašanje: Umesto razgovora s detetom s druge strane sobe, prošetajte do njega i recite mu šta treba da učini. Neka vas gleda u oči dok govorite i odgovori vam: “U redu, mama.” Dodirivanje ramena, izgovaranje detetovog imena i isključivanje televizije takođe može pomoći detetu da obrati pažnju na vas. Ako vas i dalje ne sluša, uvedite posledice. Ukinite igrice taj dan, gledanje crtanih filmova ili dogovor za igru s prijateljem.

4. Radi stvari po svom

Zašto ne bi trebalo da ignorišete problem: Svakako je zgodno i praktično kada vaše dete može samo da uzme čokoladu s police ili pusti crtani film bez vaše pomoći, ali dopuštajući mu da ima kontrolu nad aktivnostima koje biste vi trebalo da kontrolišete, ne uči ga da treba da sledi pravila. “To može biti slatko kad vaše dvogodišnje dete samo uzme keks iz činije, ali šta će biti kad s 8 godina ode sam kod druga koji živi pet ulica dalje, a da vas ne pita za dozvolu?”, kaže dr Vukof.

Kako zaustaviti ovakvo ponašanje: Uspostavite mali broj kućnih pravila i razgovarajte s detetom o njima. Recimo: “Moraš me pitati da li možeš da dobiješ slatkiše jer je to pravilo.” Ili, ako vaše dete samo upali televiziju bez dopuštenja, ugasite je i recite mu da vas prvo pita za dopuštenje. Naglašavajući takva pravila, pomoći ćete detetu da ih prihvati.

5. Ima drzak stav

Zašto ne bi trebalo da ignorišete problem: Možda mislite da vaše dete neće kolutati očima ili vam oholo odgovoriti dok ne uđe u pubertet, ali ovakvo drsko ponašanje često počinje kada predškolci oponašaju stariju decu kako bi testirali reakcije roditelja. “Neki roditelji takvo ponašanje ignorišu, jer misle da je to samo prolazna faza, ali ako se ne uhvatite u koštac s ovim problemom, možete se naći s bezobraznim školarcem koji nema ni trunčice poštovanja, teško pronalazi prijatelje i ne slaže se s učiteljima i drugim odraslim osobama,” kaže dr Borba.

Kako zaustaviti ovakvo ponašanje: Budite sigurni da je vaše dete svesno svog ponašanja. Recite mu, na primer: “Čini mi se da ti se ne sviđa to što govorim, kad prevrćeš očima.” Ideja nije da se vaše dete oseća loše zbog toga kako izgleda ili zvuči. Ako se ponašanje nastavi, možete odbiti dalju komunikaciju i jednostavno otići. Recite mu: “Moje uši te ne čuju kad razgovaraš sa mnom na taj način. Kad budeš spreman lepo da razgovaraš, ja ću te slušati.”

6. Preuveličava istinu

Zašto ne bi trebalo da ignorišete problem: Možda ne izgleda kao velika stvar ako vaše dete kaže da je namestilo svoj krevet, a zapravo je jedva izvuklo pokrivače. Ili ako kaže prijatelju da je posetilo Diznilend, a nikad nije bilo izvan države. No, važno je da se suočite s bilo kojom vrstom neiskrenosti. “Laganje može postati automatsko, ako vaše dete uči da je to jednostavan način da izgleda bolje, kako bi izbeglo da uradi nešto što ne želi ili kako bi sprečilo nevolju za nešto što je već učinilo”, kaže dr Vukof.

Kako zaustaviti ovakvo ponašanje: Kada dete izokrene istinu ili slaže, sedite s njim i recite mu: “Bilo bi zabavno otići u Diznilend i možda možemo jednom i otići, ali ne bi trebao da govoriš prijateljima da si bio tamo ako to nije istina.” Neka zna da, ako neće uvek govoriti istinu, ljudi neće verovati u ono što on govori. Potražite njegovu motivaciju za laganje i pobrinite se da ne postigne svoj cilj. Na primer, ako je dete reklo da je opralo zube, a nije, naterajte ga da se vrati i opere ih. Takođe, detetu možete ispričati priču koja će ga naučiti da sagleda problem spolja prema unutra.

Ana Šefček

Izvor: klokanica.24sata.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "6 problema u ponašanju deteta koje ne smete ignorisati"

  1. Mira Milosevic kaže:

    Verbalizam je prazna rec, u stilu :” Psi laju, a karavan prolazi” . Najnemoralniji je vaspitni model, jer detetu drzimo slovo, a pre toga smo ucinili sve da bude nemirno, neposlusno, agresivno, zahtevno, ustraseno i sve sto ide uz to.
    Zasto ovo isticem ? Jer primecujem da su skoro sve tehnike kojima se vaspitno deluje na dete, zapravo dresura deteta, koja ide spolja i koja ne daje rezultate, jer dete ostaje u uslovima autoritarnosti, u kojima rec ne moze da primi i da je zivi. Sta su to autoritarni modeli i sta je autoritarnost ? Sve sto na dete deluje spolja i krivi njegovu cistu izvornu emociju sa kojom je rodjeno. Savremena porodica koristi 5 vaspitnih, autoritarnih i pogubnih modela, kojima nesvesno zadaje pet ljutih rana svom cedu, pa i odraslima.
    Da ih pobrojimo; pozitivno Nagradjivanje, odnosno uslovljavanje,
    (cuvena sargarepa) , kazna kao blaga prinuda (oduzimanje obecanog ), teska verbalna rec i zabranjena batina. Ova dva modela su zvanicno prihvacena u paketu tranzicije, a napravila su dar – mar na citavoj planeti. Evo i zasto. Kada dete uslovljavate i nagradjujete za sve sto treba da uradi, naslojavate mu zdravu emociju radosti, koja se vremenom produkuje u pohlepu. Po zakonitosti uma, pohlepan je lenj, agresivan, zahtevan. Hoce da gospodari.
    Kada detetu oduzimate obecano, ili ga kaznjavate drugacije, naslojavate mu zdravu izvormu ljutnju, koja vremenom prelazi u bes, a kasnije i gnev.
    I jednom i drugom modelu, dodajmo uticaj ekrana, jer isti neguje pohlepu i uslovljava um, a naslojava strahove i agresiju. Dakle, zloupotreba medija je treci pogresan model, jer tv postaje virtuelna guvernanta, ako je ekran ukljucen, makar ga dete slusalo iz druge sobe. Detetov mozak nije po frekvenciji srodan talasima koje emituje ekran, pa ga do trece godine treba utemeljiti bez ekrana. a nadalje, strogo kontrolisano i selektivno gledanje.
    Cetvrti los vaspitni model je prezasticivanje deteta od rada, reda, istine, od zivota. Prezasticenom detetu, oduzimamo pravo da ostvari svoje potencijale, potrebe. Da stasa u zdravo, svesno i odgovorno bice. Prezasticivanjem atakujemo na zdravu emociju brige, naslojavamo je i krivimo, pa tako dobijemo neposlusno- lenjo dete, nadasve nesvesno. O uticaju ekrana na sposobnost da dete uci sa razumevanjem, da i ne govorim.
    Ako nam je dete u uslovima koje nude ova cetiri pogubna vaspitna modela, mozemo na glavi dubiti, nece nas cuti, nasa rec ce da ga smara i to ce da nam kaze, kada bude starije.
    Stoga je dresura recima jalova, dok se uzrocnici ne otklone, a uspostave cvrsta i jasna pravila., bez autoritarnosti.Tada i samo tada ce rec, znaciti human ljudski razgovor izmedju roditelja i deteta, izmedju supruznika, coveka sa covekom.
    Tek tada se otvara put povratka svojoj izvornoj prirodi, put duhovnog rasta, put spasenja.
    Prema tome, dragi roditelji, bolje je spreciti, nego leciti, ja dadoh sebi slobodu, jer prica nije jalova, vec utemeljena i naucno potkrepljena u delu Prof. Milice Novkovic.
    Nadam se ni da mi autori ovakvih clanaka nece zameriti. I moja i njihova namera je dobra, a na roditeljima je da biraju put.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama