Mehmed Selimović rođen 26. aprila 1910. u Tuzli i preminuo posle duže bolesti 11. jula 1982. godine u Beogradu, jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih pisaca ranga evropskog klasika druge polovine XX veka.
7. ZAVRŠIO U ZATVORU 1942.
Do početka Drugog svetskog rata radio je kao profesor gimnazije u rodnoj Tuzli. Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom, a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitpropa za istočnu Bosnu, potom je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda. Godine 1944. prešao je u Beograd, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije.
6. MEŠA OD 1946.
U literaturi se javio kao pripovedač. Godine 1946. u beograskom časopisu „Naša književnost“ objavio je svoju prvu pripovetku „Pjesma u oluji“. Od tada svoje književne radove potpisuje sa Meša.
Prvu knjigu pripovedaka „Uvrijeđeni čovjek“ objavljuje u Sarajevu 1947. Negove rane knjige pripovedaka nisu pobudile znatniju pažnju.
5. PROFESOR I DIREKTOR
Posle rata jedno vreme je radio kao univerzitetski nastavnik u Sarajevu. Potpom obavlja niz visokih dužnosti u kulturi. Bio je direktor Bosna-filma, direktor Narodnog pozorišta i glavni i odgovorni urednik u izdavačkom preduzeću Svjetlost u Sarajevu.
Zbog prigušenog sukoba sa tadašnjim političkim rukovodstvom u BiH, manifestovanog pojedinačnim gestovima, izjavama i napisima, napušta Sarajevo i prelazi u Beograd 1971. godine, nakon što je penzionisan.
4. „DERVIŠ I SMRT“ O BRATU
Za svoj roman „Derviš i smrt“ Selimović je rekao da je roman o njegovom bratu. Baš je taj roman Mešina jedva čujna pobuna protiv društva i atak na sebe zbog kukavičluka
i ćutanja kada je o njegovom bratu bila reč. Naime , i Meša i njegov brat u Drugom svetskom ratu borili su se na strani partizana , i u ratu stekli mnoge počasti. Negde pred sam kraj rata Mešin brat je optužen za krađu i preki sud ga je po kratkom postupku osudio na smrt. Meša se zbog toga nikada nije žalio Partiji. (Osuđeni nesrećnik uzeo je iz neke napuštene kuće krevet , da njegova supruga , koja je tada bila pred porođajem , ne bi spavala na podu).
3. SRBIN IZ MUSLIMANSKE PORODICE
„Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom“, napisao je Selimović novembra 1976. u pismu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
2. DVE ĆERKE PROFESORKE
Sa suprugom Darkom, koja je prekinula studije da bi se udala za njega, Meša ima dve ćerke Jasenku i Mašu. Nije im branio da pišu, ali nije ih ni preterano podržavao. Jedna je profesor engleskog, a druga profesor srpskog jezika u penziji.
1. VELIKI NAVIJAČ ZVEZDE
„Moj otac je bio veliki navijač Crvene zvezde, jedan od onih „najvećih“. Jednom prilikom, tačnije, prvi put, on je sa svojom drugaricom, a istovremeno i drugaricom moje mame došao na večeru u kuću Selimovića. Nakon večere, deda je primetio da se moj tata zbog nečega ne oseća lagodno. Pitao ga je:
„Šta je, mladi gospodine, zašto ste se tako uzvrpoljili?“
Ocu je bilo neprijatno, ali je prevalio preko usana da za deset minuta počinje neka Zvedina utakmica, verovatno veoma važna u tom trenutku. A dedin odgovor je bio:
„Jao, stvarno, pa što ne kažete“.
Eto, sport ih je zbližio, a moj tata je tada prvi put i upoznao moju mamu“, ispričao je Mešin unuk Nikola Momčilović, televizijski reditelj.
Izvor: http://mondo.rs/