Водећи психолог и аутор најпродаванијих књига о психологији, доктор Тим Елмор је открио неколико великих грешака које родитељи праве када подижу децу, а које утичу на њихов успех у будућности.
„Деца морају бити спремна да се суоче са грешкама и последицама својих одлука. Поделите са њима како сте се носили са сличном ситуацијом, шта вас је довело до тога, и шта се заправо научили. Јер не треба само да будемо узори нашој деци, треба да им будемо најбољи могући узори“, тврди психолог и аутор најпродаванијих књига о психологији, доктор Тим Елмор.
Тим је открио неколико великих грешака које родитељи праве када подижу децу, а које утичу на ниско самопоуздање од раних година и ограничавају шансе да деца постану успешна. Како бисмо вам помогли да не направите ове грешке, саставили смо њихову листу:
Погледајте и Да ли је ово добра или лоша мајка?
1. Не допуштамо деци да искусе ризик
Живимо у свету у коме опасности вребају иза сваког угла. Реченица „сигурност је најбитнија“ подиже страх да ћемо изгубити децу, па онда радимо све како би их заштитили. Наравно, то је наш посао, али тако изолујемо од здравих ризика и тиме не постижемо позитиван ефекат. Психолози у Европи су октрили да ће дете у будућности имати фобије улоколико му није дозвољено да се игра напољу, није искусило одрана колена током такве игре. Деца морају да падају како би научила, и то је нормално; тинејџери морају да расикдају везе како би научили да цене емотивну зрелост која је потреба за дугу везу. Када родитељи уклањају ризик из дететовог живота, чине да она постану арогантна и имају ниско самопоуздање када одрасту.
Погледајте и Jeротић: Мајка има огроман значај за физички и психички развој …
2. Спашавамо их сувише брзо
Данашња генерација младих људи нема исте животне способности као што су имала деца пре тридесет година, зато што се одрасли увек умешају да реше проблем. Када спашавамо децу брзо, она не науче сама да се боре и решавају проблеме. Пре или касније, дете ће се навићи да смо увек ту да му помогнемо, и водиће се тиме, знаће да ћемо увек ускочити да ће проблем бити решен. Али у стварности, то тако не функционише и оваквим понашањем не дозвољавамо деци да буду комепетентни одрасли.
3. Славимо сувише лако
Ако погледате дечије фудбалске утакмице видећете да су сви победници и да се не води рачуна о резултату. Овај „сви су победници“ менталитет чини да се наша деца осећају посебно, али истраживања показују да ова метода има велике последице. Деца ће у једном моменту погледати у родитеље и видети да су само они ти који мисле да су њихова деца сјајна. Тада ће почети да сумњају у објективност родитеља; и то ће бити добро на тренутак, али није реално. Када олако славимо и занемарујемо лоше понашање, деца науче да варају, преувеличавају и лажу како би избегли суочавање са стварношћу. А зашто? Зато што се никада са њом нису ни суочили.
Погледајте и Пет типова мајки и деце која одрастају уз њих
4. Пуштамо да нас кривица омете
Дете не мора да вас воли сваког минута. Она ће преболети разочарање, али никад неће ефекте размажености. Тако да им слободно можете рећи „не“ или „не сада“, и пустити их да се боре за оно што заиста желе и што им је потребно. Као родитељи, желимо деци да дамо оно што хоће када их награђујемо, посебно када имамо више деце. Када једно дете уради нешто добро, желимо да га наградимо али нам је криво да не наградимо и друго дете. Ово је нереално, и деца не науче да успех зависи од њиховог доброг рада. Немојте да их учите да добра оцена значи одлазак у тржни центар, јер због везе која је базирана на материјалним наградама деца не могу на науче ништа о мотивацији или безусловној љубави.
5. Не делимо са њима наше грешке
Здрави тинејџери ће хтети да рашире своја крила и да сами искусе неке ствари. Ми, као одрасли, морамо то да им дозволимо, али то не значи да не можемо да им помогнемо да се крећу у овим водама. Слободно са њима поделите грешке које сте правили када сте били њихових година, тако ћете им помоћи да направе добре изборе. (Избегавајте оне „научене лекције“ везане за пушење, алхолол, дрогу, итд..) Такође, деца морају бити спремна да се суоче са грешкама и последицама својих одлука. Поделите са њима како сте се носили са сличном ситуацијом, шта вас је довело до тога, и шта се заправо научили. Јер не треба само да будемо узори нашој деци, треба да им будемо најбољи могући узори.
Погледајте и 6 извињења које сам дала својој мами кад сам и ја постала мајка …
6. Мешамо интелигенцију, надареност и утицај са зрелошћу
Интелигенцију људи често користе као меру дететове зрелости, а резултат тога је да родитељи мисле да су интелигентна деца спремна за свет. Није тако. Неки професионални спортисти и холивудске звезде, на пример, имају незамислив таленат, али су и даље у средишту јавних скандала. То што је дете надарено у некој сфери живота, не значи да јесте у свему. Не постоје магичне „године одговорности“ или водич за то када ћемо деци дати неку слободу, али добрар трик је да посматрате другу децу истих година. Ако приметите да су они самосталнији од вашег, могуће је да одлажете независност свог детета.
!
7. Једно причамо, друго радимо
Наша родитељска одговорност је да правимо живот који желимо да наша деца живе. Да им помогнемо да воде добар живот и постану добри људи. Ако желите да ваше дете, на пример, помаже другима, оно мора вас видети да то радите. Није довољно само причати. Покажите им да не идете пречицама у животу, и они ће схватити да не би требало ни сами то да раде. Пазите какве изборе правите, јер деца све примећују.
Извор: yumama.com