Vodeći psiholog i autor najprodavanijih knjiga o psihologiji, doktor Tim Elmor je otkrio nekoliko velikih grešaka koje roditelji prave kada podižu decu, a koje utiču na njihov uspeh u budućnosti.
„Deca moraju biti spremna da se suoče sa greškama i posledicama svojih odluka. Podelite sa njima kako ste se nosili sa sličnom situacijom, šta vas je dovelo do toga, i šta se zapravo naučili. Jer ne treba samo da budemo uzori našoj deci, treba da im budemo najbolji mogući uzori“, tvrdi psiholog i autor najprodavanijih knjiga o psihologiji, doktor Tim Elmor.
Tim je otkrio nekoliko velikih grešaka koje roditelji prave kada podižu decu, a koje utiču na nisko samopouzdanje od ranih godina i ograničavaju šanse da deca postanu uspešna. Kako bismo vam pomogli da ne napravite ove greške, sastavili smo njihovu listu:
Pogledajte i Da li je ovo dobra ili loša majka?
1. Ne dopuštamo deci da iskuse rizik
Živimo u svetu u kome opasnosti vrebaju iza svakog ugla. Rečenica „sigurnost je najbitnija“ podiže strah da ćemo izgubiti decu, pa onda radimo sve kako bi ih zaštitili. Naravno, to je naš posao, ali tako izolujemo od zdravih rizika i time ne postižemo pozitivan efekat. Psiholozi u Evropi su oktrili da će dete u budućnosti imati fobije ulokoliko mu nije dozvoljeno da se igra napolju, nije iskusilo odrana kolena tokom takve igre. Deca moraju da padaju kako bi naučila, i to je normalno; tinejdžeri moraju da rasikdaju veze kako bi naučili da cene emotivnu zrelost koja je potreba za dugu vezu. Kada roditelji uklanjaju rizik iz detetovog života, čine da ona postanu arogantna i imaju nisko samopouzdanje kada odrastu.
Pogledajte i Jerotić: Majka ima ogroman značaj za fizički i psihički razvoj …
2. Spašavamo ih suviše brzo
Današnja generacija mladih ljudi nema iste životne sposobnosti kao što su imala deca pre trideset godina, zato što se odrasli uvek umešaju da reše problem. Kada spašavamo decu brzo, ona ne nauče sama da se bore i rešavaju probleme. Pre ili kasnije, dete će se navići da smo uvek tu da mu pomognemo, i vodiće se time, znaće da ćemo uvek uskočiti da će problem biti rešen. Ali u stvarnosti, to tako ne funkcioniše i ovakvim ponašanjem ne dozvoljavamo deci da budu komepetentni odrasli.
3. Slavimo suviše lako
Ako pogledate dečije fudbalske utakmice videćete da su svi pobednici i da se ne vodi računa o rezultatu. Ovaj „svi su pobednici“ mentalitet čini da se naša deca osećaju posebno, ali istraživanja pokazuju da ova metoda ima velike posledice. Deca će u jednom momentu pogledati u roditelje i videti da su samo oni ti koji misle da su njihova deca sjajna. Tada će početi da sumnjaju u objektivnost roditelja; i to će biti dobro na trenutak, ali nije realno. Kada olako slavimo i zanemarujemo loše ponašanje, deca nauče da varaju, preuveličavaju i lažu kako bi izbegli suočavanje sa stvarnošću. A zašto? Zato što se nikada sa njom nisu ni suočili.
Pogledajte i Pet tipova majki i dece koja odrastaju uz njih
4. Puštamo da nas krivica omete
Dete ne mora da vas voli svakog minuta. Ona će preboleti razočaranje, ali nikad neće efekte razmaženosti. Tako da im slobodno možete reći „ne“ ili „ne sada“, i pustiti ih da se bore za ono što zaista žele i što im je potrebno. Kao roditelji, želimo deci da damo ono što hoće kada ih nagrađujemo, posebno kada imamo više dece. Kada jedno dete uradi nešto dobro, želimo da ga nagradimo ali nam je krivo da ne nagradimo i drugo dete. Ovo je nerealno, i deca ne nauče da uspeh zavisi od njihovog dobrog rada. Nemojte da ih učite da dobra ocena znači odlazak u tržni centar, jer zbog veze koja je bazirana na materijalnim nagradama deca ne mogu na nauče ništa o motivaciji ili bezuslovnoj ljubavi.
5. Ne delimo sa njima naše greške
Zdravi tinejdžeri će hteti da rašire svoja krila i da sami iskuse neke stvari. Mi, kao odrasli, moramo to da im dozvolimo, ali to ne znači da ne možemo da im pomognemo da se kreću u ovim vodama. Slobodno sa njima podelite greške koje ste pravili kada ste bili njihovih godina, tako ćete im pomoći da naprave dobre izbore. (Izbegavajte one „naučene lekcije“ vezane za pušenje, alholol, drogu, itd..) Takođe, deca moraju biti spremna da se suoče sa greškama i posledicama svojih odluka. Podelite sa njima kako ste se nosili sa sličnom situacijom, šta vas je dovelo do toga, i šta se zapravo naučili. Jer ne treba samo da budemo uzori našoj deci, treba da im budemo najbolji mogući uzori.
Pogledajte i 6 izvinjenja koje sam dala svojoj mami kad sam i ja postala majka …
6. Mešamo inteligenciju, nadarenost i uticaj sa zrelošću
Inteligenciju ljudi često koriste kao meru detetove zrelosti, a rezultat toga je da roditelji misle da su inteligentna deca spremna za svet. Nije tako. Neki profesionalni sportisti i holivudske zvezde, na primer, imaju nezamisliv talenat, ali su i dalje u središtu javnih skandala. To što je dete nadareno u nekoj sferi života, ne znači da jeste u svemu. Ne postoje magične „godine odgovornosti“ ili vodič za to kada ćemo deci dati neku slobodu, ali dobrar trik je da posmatrate drugu decu istih godina. Ako primetite da su oni samostalniji od vašeg, moguće je da odlažete nezavisnost svog deteta.
!
7. Jedno pričamo, drugo radimo
Naša roditeljska odgovornost je da pravimo život koji želimo da naša deca žive. Da im pomognemo da vode dobar život i postanu dobri ljudi. Ako želite da vaše dete, na primer, pomaže drugima, ono mora vas videti da to radite. Nije dovoljno samo pričati. Pokažite im da ne idete prečicama u životu, i oni će shvatiti da ne bi trebalo ni sami to da rade. Pazite kakve izbore pravite, jer deca sve primećuju.
Izvor: yumama.com