Испад плача и беса код родитеља често изазива осећај беспомоћности, а једна од најбољих ствари коју можете урадити је да мислите унапред и спречити га пре него што се догоди, каже др Товах Клајн, ауторка књиге „Како деца напредују”. Ако ипак дође до вриштања, беса и бацања по поду, ових седам ствари избегавајте како не бисте погоршали ситуацију!
Отићи од детета
Др Товах Клеин тврди да је одлазак од детета застрашујућ за њега кад је у том стању. „Ако хистеричном детету кажете да га остављате, почеће да паничи. Порука коју му тиме шаљете је да није вољено кад се осећа најгоре. У тренуцима када би требало да зна да ће га родитељ увек вољети, осећаће се напуштено“, каже Клајн и објашњава да је детету највише потребан родитељ управо у тренуцима кад је узнемирено. Међутим, ако сте превише узнемирени, и вама је потребан одмор. Клајн саветује да се окренете, затворите очи, дубоко удахнете и подсетите сами себе да је ово јако мала особа која неће увек бити оваква.
Смејати се
Понекад испад беса може изгледати забавно, али нико не жели да му се неко смеје у лице, па тако ни ваше дете. „Ако је дете узрујано, а ви се смејете, шаљете му поруку да су његови осећаји смешни. Тако дете протумачи да је лоше имати такве осећаје“, каже др Товах Клајн.
Имитирати га
Исто као и смејање, имитирање је исмејавање детета и његовог понашања. „Тако учите дете да је у реду исмејавати друге људе, посебно људе којима је тешко. То је управо супротно од онога што као родитељ желите научити своју децу, а то је слагати се с другима на брижан начин“, објашњава др Товах Клајн.
Схватати ствари лично
Можда вам тако изгледа, али дете се не понаша тако зато што вас жели да повреди. „Станите, удахните и сетите се да је особа која вришти и плаче заправо јако мало биће које тек покушава да схвати живот и још нема способност да контролише своје емоције у тим тренуцима. То нема везе с вама. Важно је дете које је узнемирено и не зна како да се постави. Ако родитељ схвата лично овакво дететово понашање, још ће га више узнемирити“, каже др Товах Клајн.
Понудити му мито
Ако сте доживели испад детета на неком јавном месту, можда вам је најлакше било да му дате чоколадицу или нешто слично да га смирите. „У реду је ово урадити једном или у неким тешким ситуацијама, али не сваки пут јер више неће имати учинак. Дете ће помислити да ће добити сладолед ако направи сцену“, каже др Товах Клајн.
Покушати да га уразумите
Ово нема смисла јер дете у тим тренуцима не може чути што говорите и бити разумно. „Кад нас савладају осећања, нестаје способност размишљања. Дете немојте покушати да уверите у нешто. Уместо тога говорите једноставним језиком и само неколико речи. Немојте га подмићивати или молити јер ћете га још више узрујати“, саветује др Товах Клајн.
Изгубити стрпљење
Иако вам је тешко, останите мирни теком емоционалне олује, јер ће се тако ваше дете лакше и брже смирити, каже др Товах Клајн. „Детету је потребно да је родитељ близу, саслуша га, а не да се дере на њега. Деца се не могу сама смирити, зато им је потребна помоћ одраслих. Ако смо и сами узнемирени, тада и она постају све више узрујана и почињу осећати страх, стид и имати лоше мишљење о себи“, каже Клајн и саветује да сами себи говоримо: „Неће се увек овако понашати“.
Извор: Клоканица
I onda imate situacije da vase dete ne ume normalno da sedi u mestu,da pristojno jede u odredjeno vreme,da ne ume da se normalno ponasa u prisustvu bilo koga zato sto je naviklo da radi sta hoce jer „nece se vecno tako ponasati“.Problem se samo produbljuj