Правила успешне комуникације један од највећих испита доживљавају у “судару” с децом. Деца су рањива, не познају многе аспекте комуникације, који се нама подразумевају.
Доносимо вам поруке које могу да “упале” увек, када комуникација са децом запне.
1. Искажите осећања, није тешко рећи “волим те највише”. Иако ваша деца сигурно знају и осећају да су вољена, не устручавајте се да то и кажете. У вези с тим, препоручујемо сјајну књижицу која ће вам дати “101 идеју како да покажете деци да их волите”, за случај да вам понестане инспирације.
2. Волим те, али… Ако желите детету да скренете пажњу реците му неку позитивну поруку, па онда оно на шта му скренете пажњу – волим те највише, и увек ћу те волети, али желим да знаш да је ово што си урадио ружно… Циљ овакве поруке је да дете схвати да критикујући његово понашање не значи да критикујете њега као особу. Ипак, не претерујте, јер ако уз сваку изјаву љубави вежете оно “али” дете неће веровати да сте искрени!
3. Признајте грешку – нико није савршен. Иако ваше дете вама највише верује, немојте ни због себе ни због његових будућих грешака да му дајете слику да сте савршени и безгрешни. Признајте да сте погрешили, и причајте о томе, и оно само ће моћи лакше да прихвати и проанализира своје грешке.
4. Загрљај – Можете причати шта год хоћете, ако вас тело одаје, невербалне поруке – гестови лица, став, одају вас више него што мислите. Станите некад и ако дете има напад беса на пример, уместо придика много је боље да га понекад само снажно – загрлите!
5. Пустите их да изразе осећања. Без обзира што вама дечији плач или љутња смета, схватите да и деца имају подједнако право да изражавају своја осећања. Штавише, њима је теже, јер нису још научила да својим осећањима владају. Зато пустите дете да изражава осећања а и да их препозна. Ако се дете љути око ваше забране, реците му слободно да разумете што се љути, али да ви не можете променити своју одлуку. Такође, кад дете падне нек плаче ако му се плаче, а ви пробајте да га смирите и да покажете интересовање за његова осећања.
6. Молба уместо наређења. “Скупи те играчке, само сте разбацали, ништа не радите” – често нам у афекту излети да наређујућим тоном саопштите деци да очекујете да сами среде хаос који су направили. Али, деца ће много боље реаговати ако од њих тражизте помоћ и замолите их сда скупе играчке, или ураде нешто друго. У сопственим очима биће вреднији и овакав став подупираће њихово самопоуздање. На вама је да осетите меру таквог понашања, јер ипак, некада као мама имате право да “припретите” и захтевате да се нешто уради.
7. Признајте кад нешто не знате. Мада сте у очима детета веома паметни, знате све и главни сте му узор, признајте детету да једноставно некад немате одговор. Објасните му да ваш родитељски стаж не траје одувек, већ само онолико година колико оно има, и да сте у томе понекад ограничени и да као што дете расте и ви као родитељ морате да “растете”.
8. Да, ту сам за тебе! Механичко одговарање детету док радите нешто друго, сигурно није начин како оно замишља време с вама. Некада је потребно да оставите СВЕ на страну и посветите се детету, било да је то слагање коцки или пиверљиво ћаскање пред спавање. Деца ће знати то да цене. Наравно, то не значи да не треба да причате с децом док на пример спремате ручак, само да понекад морате имати време одвојено само за њих.
Ако мислите да је ово још један од испразних саветодавних текстова, станите и размислите – колико ових метода користите? Пробајте на неко време да их се придржавате и видећете разлику. Онда дођите поново, прочитајте текст и кликните на лике ? ако смо били у праву.
Извор: http://www.maminsvet.net/