Деца која су дисциплинована и способна да се контролишу имају већу вероватноћу да ће успети као одрасли људи него њихови вршњаци који су мање контролисани, без обзира на интелигенцију. Ово кажу научници који су истраживали природу и судбину 1000 људи од рођења до њихове 32. године, а пише лист Die Welt.
Здравље, благостање и социјално окружење еволуирали су далеко боље за оне који су у узрасту од 3 године показали да могу да се контролишу. Људи који, кад су били млади, нису могли да контролишу своје понашање, вероватније су посезали за дрогом, чинили злочине и живели у лошим условима, и као резултат тога, њихово здравље се показало лошим.
Наравно, лична дисциплина није нешто што је унапред одређено, она се може развијати и савладати. Међутим, потребни су програми за промоцију овог квалитета код деце, пишу истраживачи са Универзитета Duke у САД.
Закључци се заснивају на информацијама прикупљеним од родитеља, наставника и институција, као и од самих учесника у истраживању. Коефицијент интелигенције и социјалне позадине такође су узети у обзир. Без обзира на ова два задња фактора, статистички налази показују јасне паралеле у животу 1000 људи: што је нижи ниво самодисциплине у узрасту од 3 године, то чешће у животу постоје проблеми, укључујући здравствене попут прекомерне тежине, сексуално преносивих болести и зубних проблема.
Исто важи и за трговину дрогом, криминал и тенденцију дуговања. Нежељена трудноћа и напуштање школе пре дипломирања такође су се показали типичним за групу мање дисциплиноване деце.
Научници кажу да би образовни програми за повећање самоконтроле малишана могли помоћи сузбијању негативног понашања и повећати животни успех.