Deca koja su disciplinovana i sposobna da se kontrolišu imaju veću verovatnoću da će uspeti kao odrasli ljudi nego njihovi vršnjaci koji su manje kontrolisani, bez obzira na inteligenciju. Ovo kažu naučnici koji su istraživali prirodu i sudbinu 1000 ljudi od rođenja do njihove 32. godine, a piše list Die Welt.
Zdravlje, blagostanje i socijalno okruženje evoluirali su daleko bolje za one koji su u uzrastu od 3 godine pokazali da mogu da se kontrolišu. Ljudi koji, kad su bili mladi, nisu mogli da kontrolišu svoje ponašanje, verovatnije su posezali za drogom, činili zločine i živeli u lošim uslovima, i kao rezultat toga, njihovo zdravlje se pokazalo lošim.
Naravno, lična disciplina nije nešto što je unapred određeno, ona se može razvijati i savladati. Međutim, potrebni su programi za promociju ovog kvaliteta kod dece, pišu istraživači sa Univerziteta Duke u SAD.
Zaključci se zasnivaju na informacijama prikupljenim od roditelja, nastavnika i institucija, kao i od samih učesnika u istraživanju. Koeficijent inteligencije i socijalne pozadine takođe su uzeti u obzir. Bez obzira na ova dva zadnja faktora, statistički nalazi pokazuju jasne paralele u životu 1000 ljudi: što je niži nivo samodiscipline u uzrastu od 3 godine, to češće u životu postoje problemi, uključujući zdravstvene poput prekomerne težine, seksualno prenosivih bolesti i zubnih problema.
Isto važi i za trgovinu drogom, kriminal i tendenciju dugovanja. Neželjena trudnoća i napuštanje škole pre diplomiranja takođe su se pokazali tipičnim za grupu manje disciplinovane dece.
Naučnici kažu da bi obrazovni programi za povećanje samokontrole mališana mogli pomoći suzbijanju negativnog ponašanja i povećati životni uspeh.