У Данској, учење емпатије једнако је важно као и учење књижевности и математике и оно је саставни део наставног плана за ђаке од шесте до 16. године.
Српски стручњаци сматрају да не би било лоше да се и у наше школство на неки начин уведе тај предмет.
Психолог Александра Јанковић каже да је за емпатију касно од шесте године, те да би децу томе требало учити и раније.
– Свакако да учење о томе утиче и на смањење вршњачког насиља. Дефинитивно дечји развој и социјализација подразумевају и развијање емпатије, спремности да се помогне, да се саосећа са другом особом, да јој се помогне. То значи да би родитељи морали много више да раде на томе. Имам утисак да смо се преценили, живимо у прошлости и себе доживљавамо као народ који је врло топао и саосећајан, а бојим се да су се времена променила – наводи Јанковићева за Курир.
Она истиче да родитељи данас, нажалост, уче децу како да себи обезбеде нешто и како да неке ствари не деле са другима.
– Било би лепо да уведемо прво курсеве за родитеље. Деца која су научена да не ударају другу децу, да имају сажаљења ако се некоме нешто догоди и хоће да помогну постају квалитетнији људи и код њих је мања шанса да се развију разна психопатолошка понашања – каже Јанковићева.
Психијатар др Ивица Младеновић каже да ћемо, ако се тај предмет уведе, можда тек за неких десет година створити генерацију младих људи који су другачији.
Десет година
– Сматрам да је емпатија екстремно значајна и да је у ствари она најдубљи израз људскости и хуманости и да свакако треба радити на томе. Ипак, бојим да само увођење у школу кроз часове није довољно ако као друштво не порадимо на систему вредности. Културолошки, ми смо склони емпатији. Међутим, мени се не допада то што се последњих десетак година гради другачији систем вредности – истакао је др Младеновић за Курир.
Са друге стране, Данци су озбиљно схватили резултате бројних студија које говоре да емпатија чини децу емоционално и друштвено компетентнијом и знатно смањује вршњачко насиље.
Деца су размажена
Др Ивица Младеновић додаје да је због сиромаштва све више парова са једним дететом, као и да су, нажалост, та деца врло размажена.
– Ти малишани су егоистични и по дефиницији нису склони емпатији. Имамо генерацију која је неемпатична, која гледа само себе и која се води геслом „Гази преко мртвих до циља“. Жао ми је што смо као културолошки емпатичан народ направили генерацију деце која је на неки начин осакаћена и то ће се врло тешко поправити – сматра др Младеновић.
Извор: Курир