Дечацима у нашем друштву често се говори кад плачу: „Ајде, шта плачеш, па ти си дечак.“ То није добра порука јер треба да знају да су сва осећања дозвољена
У Србији велики број младих не зна како да превазиђе стресну ситуацију, а емотивни живот им је прилично празан. Последица тога је све више одраслих који су незадовољни и несрећни, каже Александра Бирта, психолог.
Наша саговорница већ 15 година ради с адолесцентима. Тако је дошла до пуно закључака о младима у Србији данас, али један је посебно дотакао.
– Много тих младих људи с којима сам радила били су празне љуштуре. Нису ни до пунолетства још стигли, а све их већ смара, ништа их не интригира нити покреће. Када смо причали о њиховом емоционалном животу, једва да су имали шта да поделе са мном. Биле су то евентуално повремене ситуације беса или млаке радости – открива Александра Бирта, психолог.
Читав дијапазон различитих пријатних и непријатних осећања код многих од њих је изостао. Код неких се никад није ни развио, док је код других постао блокиран из многобројних разлога. А када изостаје изражавање и препознавање својих и туђих осећања, неизоставно се уз то губе емпатија и вештина решавања проблема. И тако дете одрасте или у особу која не поштује друге или себе, а некад и једно и друго.
– То се дешава зато што немају развијену емоционалну интелигенцију, која се дефинише као способност препознавања и схватања својих и туђих емоција, али и управљања сопственим осећањима. С тим се човек не рађа, то се учи током целог живота и ту је улога родитеља велика – истиче Бирта и открива како можете да помогнете деци.
Осећања морају да се именују
Чак и док још увек не говоре, можете полако да почнете да их учите да препознају основне емоције. У томе вам могу помоћи књиге с налепницама које воле или разне приче.
– Ако је реч о неком конкретном догађају везаном за емоцију, ви одглумите ту емоцију јунака. Покажите му како изгледа лице кад сте тужни, срећни или бесни, па онда нека дете то понови – објашњава Бирта.
И бес је сасвим у реду
Дечацима у нашем друштву често се говори кад плачу: „Ајде, шта плачеш, па ти си дечак.“ То није добра порука јер треба да знају да су сва осећања дозвољена, јер само тако могу да израсту у емоционално зреле особе. И бес је дозвољен, али им објасните шта тада смеју да раде, а шта не.
– Бес ће неминовно осећати у животу, зато треба да науче како да га каналишу. Не ваља да га чувају у себи или да тад ударају и повређују друге, али им зато може помоћи разговор с родитељима или да, на пример, лупе ногом о под или да снажно стисну своје песнице – каже Бирта.
Не кријте своје грешке пред децом
Има дана кад сте и ви нервозни, тужни или љути. Кад приметите да сте прешли границу, искористите ту ситуацију, извините се деци и објасните им како се осећате. Треба да знају да и родитељи греше и да нико није савршен, а тако ћете их охрабрити и да с вама причају о својим грешкама.
И саосећајност се учи
Саосећајност се учи од малих ногу и можете почети тако што ћете их учити да деле играчке с другом децом, али само кад су они за то спремни. Објасните им да у свакој ситуацији треба да „уђу у туђе ципеле“. На пример, када ваше дете неко удари, причајте о томе како се тада осећа. Тако ће знати како се осећају друга деца кад их оно удари.
Пример из праксе
На пример, девојчица је пала у парку и повредила колена. Док она огорчено плаче, мајка покушава да је утеши. Уколико је и сама емоционално интелигентна, рећи ће јој: „Знам да те много боли, дај да мама пољуби.“ А уколико јој каже: „Ма, то није ништа“, она олако прелази преко дететових осећања, што није добро.
Извор: Zena.blic.rs