Приликом проглашења ванредног стања на нивоу државе, дошло је до великих промена у нашем свакодневном животу. Заиста је велики шок када сте у ситуацији да одједном морате да почнете све да радите другачије него што сте навикли. После првобитног шока, сви су на неки начин ушли у једну преоптерећеност у смислу свакодневних обавеза и организације дана у новонасталој ситуацији.
Сви се налазимо у периоду адаптације на новонасталу ситуацију: и ви као родитељи, и деца, а ми као запослени који свој посао настављају да раде од куће. Овај период ће трајати извесно време и треба наћи начине да направимо такозвани ванредни животни ритам. Што смо синхронизованији у уређивању својих дневних ритмова, то ће нам се живот пре „нормализовати“ у ванредним околностима.
Даћу вам неколико савета из свог искуства, јер и за мене је ово потпуно нова ситуација у животној улози мајке. Сва до сада ванредна стања (а било их је 3 у мом досадашњем животу) затицала су ме у доба детињства, младалаштва и одрасле особе без секундарне породице (дакле, без моје деце).
Сада су улоге умножене, тако да је и оптерећење на дневном нивоу повећано, а обавезе усложњене. Тренутно, вероватно исто као и сви, моја породица функционише у бројним приватним и пословним вибер групама и другим социјалним мрежама и едукативним платформама, уз бригу о својој ћерци која није у вртићу, али и старијима којима обезбеђујемо неопходне намирнице из продавница. Приватне и пословне обавезе су се потпуно измешале и преклопиле.
Одржите рутину
Покушајте да организујете дневне активности да буду што сличније вашој уобичајеној рутини, а то првенствено значи, буђење у слично време, приближно оном као да је уобичајен радни дан. Викендом можете мало да померите буђење, као што бисте иначе. Увече, одлазак на спавање у слично и приближно време такође.
Испланирајте „радни дан“
Ако сте у могућности, обезбедите да свако своје дневне обавезе уради у свом простору (нпр. ви у дневној соби на рачунару, лаптопу, ајпеду, телефону…), дете у својој соби на свом ајпеду или рачунару. Унапред договорите када ћете правити паузе, не дуже од 20-ак минута, које можете да користите да се опустите, једете, попијете кафу, прочитате вести, контактирате преко социјалних мрежа са својим пријатељима или да размените информације о томе ко је шта урадио у међувремену. Пред крај „радног“ дана чекирајте да ли су деца завршила са својим школским обавезама и да ли треба нешто да им се разјасни, помогне, потражи помоћ од учитеља, наставника, другара и сл. Завршите са обавезама до одређеног времена у току дана (нпр. око 4, 5 сати).
Заједничке активности
После свих ових активности време проведите у праћењу неког релаксирајућег садржаја, вежбању (нпр. као да сте отишли на тренинг или у теретану, само овога пута пратите неки од многобројних туторијала на интернету и радите у кућним условима), кувању, набавци, заједничким активностима са децом (нпр. игрању друштвених игара), читању итд.
Не информишите се превише
Избегавајте да током читавог дана пратите вести и информације везане искључиво за актуелну епидемиолошку ситуацију. На овај начин све дневне садржаје „бојите“ овим информацијама и можете доћи у ситуацију да будете преплављени страховима, бригама, паником, што може веома негативно утицати на ваше расположење, а могу се јавити и главобоље, несаница, напади панике, осећај исцрпљености и умора, депресија. Информисање ограничите на пар пута у току дана, чисто да бисте пратили све што је актуелно и важно и да бисте предузели све мере предострожности да не будете изложени ризику. Веома је важно у овој ситуацији бринути о себи на прави начин, а најважније је бити свестан да су страх, повећана опрезност, брига, туга сасвим нормална реакција на новонасталу ситуацију. Зато причајте о томе са пријатељима, укућанима, породицом.
Деца вас гледају!
Као и у свакој животној ситуацији, ми смо узор својој деци и њихова сигурност. Бринемо и о њиховом благостању и осећају сигурности у оваквим ванредним околностима. Што се ми одрасли функционалније односимо према новонасталим околностима и помогнемо им да се у свему томе снађу, то ће се и они лакше адаптирати на ову ситуацију, која има ограничено трајање, али ће трајати дужи временски период.
Данијела Андрејић Мићовић, школски психолог