′′ Шта ако деца ′′ изгубе ′′ школску годину…
Шта ако су уместо учења математике и француског седели у столици, хемијску у руци, научили да кувају,
Шити одећу, градити? Шта ако науче да чисте своје домове?
Узгајати повртарску башту, узгајати биљку?
Шта ако су почели да певају песме баби и деди или браћи? с / сека. Је л ‘?
Шта ако су научили да брину о својим љубимцима и својим животима уопште?
Шта ако су машту развили сликајући слику, пишући песме или приче?
Шта ако су научили да буду одговорнији и да буду повезанији са породицом код куће?
Шта ако су схватили да је остати заједно и здрав много боље него имати најновију игру / модну играчку?
Шта ако их ми родитељи научимо да живе без стреса?
Шта ако смо ми родитељи научили исте ствари?
Можда да научимо све ово, не би изгубили годину дана, можда бисмо добили нову будућност.“
Chan Gadeba
Преузато Giò Fox
Šta da su umesto učenja matematike i francuskog ,sedeći u stolici i s hemijskom u ruci, naučili da kuvaju, da šiju odeću, da prave ručne radove? Šta da su naučili da čiste svoje domove?
Da uzgajaju povrće, da gledaju kako biljka raste?
Šta da su pevali pesme babi i dedi ili braći i sestrama.
Šta da su naučili da brinu o svojim ljubimcima im uopšte, o živim bićima?
Šta da su maštu razvili slikajući sliku, pišući pesme ili priče?
Šta da su naučili da budu odgovorniji i da budu povezaniji sa porodicom kod kuće?
Šta da su shvatili da je bolje biti zajedno i zdrav mnogo bolje nego imati najnoviju igru ili modernu igračku?
Šta ako bismo ih mi, roditelji, naučili da žive bez stresa?
Šta ako bismo mi, roditelji, naučili da živimo iste stvari?
Možda, da smo naučili sve ovo, oni ne bi izgubili godinu dana, a mi bismo možda dobili novu budućnost.“
Ovaj tekst je napisan posle pandemija, radi se o gubitku godine u našim životima, u životima dece… ne o gubitku školske godine.