Анализа узорака крви показала је две до пет година након што се породе, мајке деце са поремећајима из спектра аутизма имају значајно различите нивое одређених метаболита у поређењу с мајкама које су добиле децу уредног развоја. Ово је резултат новог истраживања недавно објављеног у часопису BMC Pediatrics у чијем је спровођењу учествовала и Мејо клиника.
Научници су анализирали узорке крви 30 мајки чијој су деци дијагностификовани поремећаји из спектра аутизма, као и узорке 29 мајки деце без поремећаја. У моменту када су од мајки узети узорци, деца су била узраста између 2 и 5 година.
Истраживачки тим пронашао је разлике у нивоима одређених метаболита између ове две групе мајки. Иако су узорци узети неколико година након трудноће, ово истраживање наметнуло је и питање да ли су разлике у нивоима метаболита постојале и током трудноће, па се отворио простор за нова истраживања у овој области.
Већина тих разлика односила се на нивое фолата, витамина Б12 и коњуговане молекуле карнитина. Карнитин може бити произведен у телу, али његов извор може бити и месо, попут свињског или говеђег. С друге стране, није пронађена веза између мајки које су јеле више меса и оних које су имале високе нивое карнитина, па се не може тврдити да већа конзумација меса има индиректан утицај на ове разлике.
Како каже Juergen Hahn, руководилац одељења за биомедицински инжењеринг у Rensselaer-у и један од аутора овог истраживања, резултати сугеришу да би разлика у нивоу карнитина могла бити повезана с тим на који начин се карнитин „обрађује“ у телу појединих мајки.
„У овом правцу дефинитивно треба даље истраживати.“, каже Hahn.
Резултати до сада објављених истраживања сугеришу и да ће развој тестова из крви помоћи да се уоче будуће мајке које су у вишем ризику од добијања детета са аутизмом.
„Ове анализе неће нам помоћи да сазнамо да ли ће дете имати аутизам, али ћемо знати да ли за то постоји већи ризик.“, објашњава Hahn.
На бази ових истраживања, исти тим већ је почео следећу фазу, где прикупљају узорке крви будућих мајки у току трудноће, да би утврдили да ли се нивои метаболита разликују и током трудноће.
Иначе професор Hahn већ је раније открио одређене обрасце када је реч о метаболитима у крви деце са аутизмом, који се разликују од оних који су присутни код деце уредног развоја. Мерење ових метаболита може се користити како би се предвидела дијагноза, и то прилично успешно.
Више информација о истраживању можете пронаћи овде.
Ovo istraživanje, kako je ovde prikazano, i dalje implikacije su potpuno neadekvatne, i neverovatno je da naučna zajednica ovo podržava.
Uključene su žene nakon porođaja, a kontrolna grupa su žene koje očito nemaju nikakve probleme sa decom tog tipa. Tu je potrebno da postoje bar dve kontrolne grupe, to je osnovna stvar.. druga kontrolna grupa bi imala majke sa problematičnom decom, sa drugim poremećajima itd…
Zaključci ove vrste, da će na osnovu jedne stvari utvrđivati da li postoji kod majki predispozicija je čisto šarlatanstvo.