Генерације су све слабије, сваке године. То је приметило и преко 800 учитеља које смо анкетирали још пре осам година, тврди Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма и оснивач МЕНСЕ Југославије, данас Србије.
Морамо нешто да мењамо. Први проблем су нове технологије. Рајовић каже да не може дете да проводи три сата уз екран и буде развојно на нивоу који је очекиван за његов узраст. Као други проблем наводи недостатак кретања.
„Дете од шест или седам година треба дневно да пређе 15 до 20 километара. Толико смо ми прелазили кад смо били деца. Које дете у граду пређе макар 2-3 километра? А мозак се развија управо кретањем.“ – каже Рајовић, истичући да поред ова два разлога – вишак времена пред екранима и мањак кретања, постоје још неки, али су ова два суштински највећи „кривци“ што су нам генерације сваке године, на свим пољима, све слабије.
Он апелује на родитеље да воде децу у шуме и паркове, да им дозволе да се пењу на дрвеће и играју као ми кад смо били деца. Додаје да детету не треба сто активности, већ парк, шума и распуст на селу.
„Морамо децу да учимо да мисле. То је једина припрема за будућност. Они проводе пет сати дневно у школи и за то време не би требало да уче ствари напамет, већ да уче да мисле. А да би то могли, морају да се крећу. Ту је важна улога и вртића и школе и родитеља. Свих нас.“ – објашњава Рајовић.
Рајовић напомиње да је проблем који данашња деца имају, а ми као деца нисмо имали – хиперпажња.
„Деца уче пет, шест минута и не могу даље, морају да направе паузу. После паузе, поново, иста ствар. А кад им дате видео-игрицу, може и два сата. Ми имамо дубоку пажњу и можемо да учимо два-три сата. Деца данас то не могу.“
На питање како то променити, Рајовић каже да је кључ у нама, родитељима и времену које проводимо с децом. Саветује да се од најранијег узраста укључе друштвене игре. Најпре Не љути се човече, а кад дете научи броји – карте или шах.
„Морамо да учимо дете да својим мозгом нешто савлада, а не да му дамо видео-игрицу у којој се 1000 слика промени и дете то прати. То није природно.
А шта ако је дете већ тинејџер, како то да променимо?
Морамо пуно да разговарамо, каже Рајовић, да тражимо нове методе.
„Родитељи могу да се едукују, довољно је да посете сајт Савеза учитеља или сајт НТЦ учења. Ипак је лакше раније и на време децу усмерити физичким активностима и склонити од виртуелног света. Ако су већ у тинејџерском узрасту, теже је, али није немогуће. Треба пуно приче и стрпљења, да им покажете да постоји нешто и изван виртуелног света.“ – тврди Рајивић.
Додаје и да су деца која су превише окренута виртуелном свету агресивна, несигурна и не могу да уче, те због тога имамо дупли проблем.
А. Цвјетић