Недостатак система објективног екстерног оцењивања образовних постигнућа озбиљна је мањкавост нашег система, посебно у околностима у којима су школске оцене непоуздана мера знања, један је од закључака који износе Иван Ивић, Ана Пешикан и Александар Костић у публикацији „Кључни подаци о образовању у Србији“, анализираној на недавно организованом скупу у САНУ о стању, перспективама и улози образовања у развоју Србије.
Аутори публикације указују да је завршни испит на крају основне школе (мала матура), практично једини екстерни систем оцењивања ученичких постигнућа, који јасно показује да су под великим знаком питања стварна знања које даје основно образовање.
„Укупни резултати које су постигли ученици на завршном испиту су изузетно ниски јер је просечан број поена око 11 од могућих 20. Ово је први озбиљни аларм да наша основна школа не функционише добро.“, закључују стручњаци на основу података о завршном испиту на крају школске 2017/18, 2018/19. и 2019/20. године.
„У нашим школама постоји инфлација високих оцена. На пример, у осмом разреду 40 до 45 одсто ученика има одличан успех, а чак око 14 одсто је стекло Вукову диплому. Школске оцене нису више валидан показатељ школских постигнућа.“, наводи се у публикацији.
Указано је да немамо ни објективне податке о постигнућима ученика у средњим школама.
Стручњаци износе резултате и из два међународна испитивања ученичких постигнућа ТИМСС и ПИСА, од којих се прво спроводи у четвртом разреду (али не и у осмом где су, када је последњи пут рађено, резултати били лоши), а у другом учествују петнаестогодишњаци.
На ТИМСС испитивању наши ученици постижу нешто боље резултате него на ПИСА тестирању, тако да су бољи и од ученика неких европских земаља, док у ПИСА испитивању имају значајно слабије резултате у све три области (математика, природне науке и читање) од земаља Европске уније.
Мерено школским годинама, наши петнаестогодишњаци заостају око годину и по дана.
Као додатни проблем аутори публикације истичу и недостатак свести о значају системске екстерне провере ефеката образовања истичући да није добро то што сматрамо довољним да се настава редовно одвија и да нам је, чак и у доба пандемије, једино важно било то што „није изгубљен ниједан наставни дан“, али се није постављало питање каква се знања стичу у таквој настави, већ је, уместо тога, наглашено да ће тестови на малој матури бити лакши.
Детаљније прочитајте на порталу дневног листа Данас.