Резултати мале матуре показали да наша основна школа не функционише добро

10 октобра, 2021

Недостатак система објективног екстерног оцењивања образовних постигнућа озбиљна је мањкавост нашег система, посебно у околностима у којима су школске оцене непоуздана мера знања, један је од закључака који износе Иван Ивић, Ана Пешикан и Александар Костић у публикацији „Кључни подаци о образовању у Србији“, анализираној на недавно организованом скупу у САНУ о стању, перспективама и улози образовања у развоју Србије.

Foto: Canva

Аутори публикације указују да је завршни испит на крају основне школе (мала матура), практично једини екстерни систем оцењивања ученичких постигнућа, који јасно показује да су под великим знаком питања стварна знања које даје основно образовање.

„Укупни резултати које су постигли ученици на завршном испиту су изузетно ниски јер је просечан број поена око 11 од могућих 20. Ово је први озбиљни аларм да наша основна школа не функционише добро.“, закључују стручњаци на основу података о завршном испиту на крају школске 2017/18, 2018/19. и 2019/20. године.

„У нашим школама постоји инфлација високих оцена. На пример, у осмом разреду 40 до 45 одсто ученика има одличан успех, а чак око 14 одсто је стекло Вукову диплому. Школске оцене нису више валидан показатељ школских постигнућа.“, наводи се у публикацији.

Указано је да немамо ни објективне податке о постигнућима ученика у средњим школама.

Стручњаци износе резултате и из два међународна испитивања ученичких постигнућа ТИМСС и ПИСА, од којих се прво спроводи у четвртом разреду (али не и у осмом где су, када је последњи пут рађено, резултати били лоши), а у другом учествују петнаестогодишњаци.

На ТИМСС испитивању наши ученици постижу нешто боље резултате него на ПИСА тестирању, тако да су бољи и од ученика неких европских земаља, док у ПИСА испитивању имају значајно слабије резултате у све три области (математика, природне науке и читање) од земаља Европске уније.

Мерено школским годинама, наши петнаестогодишњаци заостају око годину и по дана.

Као додатни проблем аутори публикације истичу и недостатак свести о значају системске екстерне провере ефеката образовања истичући да није добро то што сматрамо довољним да се настава редовно одвија и да нам је, чак и у доба пандемије, једино важно било то што “није изгубљен ниједан наставни дан”, али се није постављало питање каква се знања стичу у таквој настави, већ је, уместо тога, наглашено да ће тестови на малој матури бити лакши.

Детаљније прочитајте на порталу дневног листа Данас.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Резултати мале матуре показали да наша основна школа не функционише добро

  1. Sanja каже:

    Ovo pije vodu samo u slucaju srpskog i matematike. Ne moze mi niko reci da gradivo iz biologije, istorije, geografije moze da se pamti iz petog, sstog… Ostavite decu na moru, poboljsajte prvo obrazovni sistem, zabranite zaposljavanje nastavnika po strankama, zabranite privatne casove nastavnicima, pretsanitebda im konstantno povecacate plate jer 80%ne prrdaje nista, narocito u doba korone! Onda pricajze o polaganju mature! I ako vec matura mora da se polaze, neka je polazu svi pod istim uslovima jer se pokazalo da su mnogi nastavnici ove god nekoj “svojoj” deci diktirala tacne odgovore! Istoj onoj deci kojoj su i ocene poklanjali. Istoj toj deci koja su upisivala Gimnazije bez da znaju osnovna pravila pisanja, osnovne operacoje iz matematike! Kada sve to promenite onda diskutujte o maloj maturi!

    1. Било и биће каже:

      👍👍👍Поздрав.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама