1. Долази вам наставник који саопштава да је приметио да када ради групним обликом рада, Милан се никада не укључује у рад, смета другима или се бави неким активностима које нису у вези са задатком. И поред опомене, он се само за тренутак примири, али се и даље не укључује.
Рећи наставнику да свако дете мора да се укључи у рад. Он као наставник мора да употреби своје потенцијале и своје искуство (чак и ако је приправник) и мора да истражи шта је то што га ремети. Предложити му да може направити ситуацију у којој ће тај ученик да буде извештавач у групи, одосно да буде тај од кога ће зависити група, или проценити у којој улози ће бити добар, тј. доживети самоактуализацију (тимски рад подразумева поделу улога). Наставник ће то саопштити Милану пред крај активности, да не зна унапред. Треба му пронаћи активност која ће га стимулисати и подсетити га да не сме да минира рад групе, јер ће од њега зависити цела група. Постоје обавезе које важе за сваког ученика. Питати Милана зашто то ради. Постоје санкције за непоштовање правила;
Ако се проблем настави, педагог ради са Миланом;
2. Долази вам наставник и саопштава да је за данас планирао реализацију часа у природи. Све је до детаља припремио, деца су се такође припремила и очекују час ван учионице. Пошто је изненада почела киша моли вас да му помогнете, јер деца нису понела књиге и он не зна шта да ради.
Рећи наставнику да треба и мора да мобилише своје потенцијале. Деци треба дати додатну мотивацију. Сарадник не сме да оде на час уместо наставника. Поражавајуће је да наставник не зна да одржи час. Употребити стечено радно искуство (ребуси, занимљиве географије, асоцијације на тему часа). Могуће је организовати рад у библиотеци или медијатеци, коришћењем савремених наставних средстава, или организовати дискусију на неку тему.
3. Наставник вам се жали да из часа у час не успева да одржи дисциплину у једном одељењу. То примећују и ученици, а чуо је и да су родитељи негодовали на родитељском састанку. То му смета, лоше се осећа, али је немоћан.
Рећи наставнику да ће му бити пружена помоћ и подршка. Деца очигледно нису довољно упошљена. Деца су по природи активна, она морају да раде. Рад контролише емотивна стања. “Ти си наставник и ниси немоћан“, охрабрити га. Мотивисати га и помоћи му да разуме ситуацију. Реаговати подржавањем и емпатијом. Оснажити га за аутокорективно понашање, кориговати самосажаљење и немоћ; Можда мора да промени методе рада. Он као наставник мора да изгради добре односе са ученицима и да их подучава самодисциплини. То је процес.
Групни саветодавни рад са ученицима – открити узроке неприхватања наставника; Можда наставник нема ауторитет, можда им је досадан и незанимљив. Ставити им до знања да тако не смеју да се понашају, постоје нека правила понашања;
Индивидуални саветодавни рад са наставником – суочавање и мењање понашања; Мора развијати више пажње, разумевања, поштовања према ученицима. Деца не праве проблеме оном наставнику који их поштује и брине о њима;
Рећи одељењском старешини да више разговара са децом о проблему;
Педагог оде на час; пратимо промене;
4. Долази вам наставник и саопштава да се један ученик никада не јавља. Ако га прозове, он се врло тешко изражава: споро говори, тешко налази праве речи и понекад заћути усред реченице. Његови писмени радови су јако добри.
Педагошко-инструктивни рад са наставником – информисати наставника о говорним тешкоћама. Рећи му да уважи индивидуалност ученика, да буде стрпљив, јер је њему подршка веома важна. Овакво дете не треба сажаљевати, нити га игнорисати, јер му умањујемо мотивисаност и изазивамо страх од будућег неуспеха. Не повлађивати му, јер ће се осећати несигурно и беспомоћно. Треба да има исти третман као и остала деца, укључити дете у активности са осталом децом, мора да зна шта може да научи; Педагог ће објаснити наставнику која је његова стратегија сазнања, даће наставнику стручну литературу и пратити понашање детета. Не избегавати усмена испитивања;
Саветодавни рад са одељењем – групни разговор о прихватању различитости;
Индивидуални саветодавни рад са учеником – ако има проблем са вршњацима, поправити му слику о себи, оснажити му личност;
Установити да ли је проблем психолошке или моторичке природе. Ако је моторичке, упутити га код логопеда, ако је психолошке код психолога;
Разговарати са родитељима – да ли је већ на третману;
5. Били сте на часу и запазили да је наставник желео да организује дискусију у којој би учествовали сви ученици. Један ученик стално инсистира да он даје одговоре и износи своје мишљење. Остали ученици се не јављају.
Рећи наставнику да он организује и води дискусију и успоставља правила. Ако су правила већ успостављена на почетку школске године, не би требало да дође до овог. Мора да буде пажљив са тим учеником. Треба да похвали његов ангажман и активност на часу, али и да му стави до знања да треба и остали да учествују, а не само он. Наставник мора да овлада групном динамиком, мора све ученике активирати. Предложити му да промени методу, можда дискусија није одговарајућа;
Разговор са учеником ако нема помака у његовомØ понашању, и ако не може да се контролише;
Упознати родитеље;
Можда је хиперактиван – укључује се психолог;
6. Наставник вам се пожалио да је приметио да један ученик, док он предаје, гледа право у њега, миран је, али му се чини да није присутан, мисли му лутају.
Рећи наставнику да се обратити том ученику и да проверити да ли је то тренутно. Ако је учестало, поразговарати са њим. Чини ми се да си одсутан? Можда те нешто мучи, брине, због нечег си забринут? Ако примећује да је одсутан, обавезно га пита зашто. Ученик мора да има поверења у наставника и да каже наставнику у чему је проблем. Наставник је ту да га саслуша и да му помогне. Можда му је градиво незанимљиво. Наставник мора да нађе начин да заинтересује таквог ученика, индивидуализовани приступ. Ученик се мора упослити на све начине, то је наставникова дужност.
Ако нема ефекта, онда се ученик позива на разговор код педагога или психолога – можда има дубље емотивне проблеме, који захтевају посебан третман.
Упознати родитеље;
7. Ближи се крај првог полугодишта и ви сте погледали оцене у дневнику. У једном тренутку уочавате да у једном одељењу нећете имати ни једну петицу, а у осталим одељењима ће тај број бити задовољавајући.
Наставник очигледно држи исти критеријум у свим одељењима. Наставни план и програм је исти за све, али мора се направити разлика у различитим одељењима. Не очекује се да та разлика буде толико упадљива. Наставник мора више да мотивише децу и да уложи мало више напора, на њему је одговорност. Свако одељење је различито, тако да треба прилагодити начин рада томе. За тај разред наставник мора посебно да се припрема;
Разредни старешина мора да прати ситуацију и да буде обавештен, да сарађује са тм наставником;
8. Наставник вам саопштава да има ученика који се често жали да га боли стомак или глава и то се најчешће дешава када испитује или када задаје контролне задатке.
Појаснити наставнику да у таквим ситуацијама постоји емоционални набој. Наставник треба да каже ученику да му верује, али да то не сме да постане пракса. Он мора да буде оцењен као и сви остали, оцењивање је обавезно;
Обавити саветодавни рад са учеником – утврдити штаØ га то блокира, испитати да ли га заиста боли стомак или су у питању психосоматске реакције. Мора се радити са учеником, то је процес. Можда су очекивања родитеља превелика, можда је лична несигурност;
Обавестити родитеље;
9. Разредни старешина вам саопштава да су деца исправљала оцене у дневнику и да он не зна одакле да почне да реагује.
Испитати како је дневник уопште дошао до деце. Рећи разредном да се кажњавају само та деца, а не цело одељење. Разредни треба да их пита да ли знају шта су то моралне и законске норме. Који им је био циљ? Какву корист имају од тога што су урадили? Рећи им да морају бити кажњени и да им се такве ситуације не понављају више. Такав прекршај спада у тежу повреду радних обавеза ученика;
Разредни старешина треба да упозна и родитеље тих ученика са ситуацијом;
Обавестити надлежни орган;
Ако нас разредни старешина позове, учествујемо у разговору са децом; радионице на тему конструктивно решавање проблема…;
10. Наставник вам доводи дете и врло бесно каже да урадите са њим шта знате и умете, јер је он немоћан. Ученик му омета рад, прича, галами, узнемирава другу децу. Ако му се супротставе, ох их туче и то све ради на часу.
Умирити наставника и не критиковати га пред дететом. Касније му благим речима рећи да је проблем дисциплине заправо проблем наставника. Објаснити наставнику да мора овладати групном динамиком. Питати га како може да дозволи да му се ученици туку на часу. Ученик се мора упослити на све начине;
Индивидуални саветодавни рад са учеником – Питати дете може ли да контролише своје емоције? Тражити узрок таквог понашања; Опоменути га да мора да поштује остале ученике и наставника. Посебно се бавити агресивношћу детета, ако је урођена, што подразумева континуирани саветодавни рад са учеником;
Саветодавни рад са наставником – саветовање како да се постави у таквим ситуацијама, оснажити га; рећи му да мора пронаћи некакве механизме да га самодисциплинује;
Разговор и са другим наставницима који му предају;
Упознати и родитеље са ситацијом;
Ако је дијагноза хиперактвност, укључити и психолога;
11. Наставник не проналази начине да покрене са “мртве тачке“ дете које има неку врсту сметње или тешкоће у развоју. Просто сагледава да проблеми које дете има надилазе његове компетенције као наставника и да детету није место у том разреду.
Педагошко-инструктивни рад са наставником – Није на наставнику да процењује, јер је већ процењено да му је ту место. Стрпљење наставника је неопходно, потребно је више се ангажовати око детета. Наставник мора стално да запажа понашање и рад детета, мора да мотивише ученика на различите начине; Прилагодити задатке таквом детету путем диференцираног приступа, индивидуализованог рада. Укључивати редовно ученика у допунску наставу, укључити дете у активности са осталом децом, мора да зна шта може да научи, да буде стрпљив, да ствара релаксирајућу атмосферу у разреду;
Саветодавни рад са наставником – саветовање како да се постави у таквим ситуацијама, оснажити га; подстицати га за аутокорективно понашање, кориговати самосажаљење и немоћ и превазићи беспомоћност и негативизам;
Саветодавни рад са родитељима – испитати да ли је дете већ на третману; Ако није предложити родитељима да се у рад са дететом укључе педагог, психолог и дефектолог-мултидисциплинарни приступ;
Одговори су из књиге „Проверите како васпитавате у школи“ ауторке др Љубице Продановић Београд 1981.