Људи су копнене „животиње“. С друге стране, већи део планете земље ипак покрива вода. Око 70% нашег организма је вода. Зар није онда логично да од малих ногу учимо да се у води снађемо?
Због тога што је живот непредвидив и што не можемо да знамо у каквим ће се ситуацијама и околностима деца наћи, било ми је важно да моја деца науче да пливају. Али не само онако, као кад куцу пустиш у воду, већ да науче да пливају стварно. Вешто и правилно. То је вештина коју сматрам врло важном, јер постоје ситуације у којима она може направити разлику између живота и смрти.
Ако размишљате о овој теми, сигурно размишљате и о томе кад је прави тренутак да ваше дете крене на часове пливања. Јер, осим ако сте и сами некад тренирали пливање, уз вас ће вероватно научити тек да се одржава у води. Да, свакако да је за све оне који не живе у граду или макар у близини неког града који има базен ово готово немогућа мисија, али сви који то могу, требало би на време да мисле о развијању ове важне вештине код деце.
Америчка академија педијатара, упркос томе што постоје и часови пливања за бебе, не препоручује часове пливања за млађе од годину дана зато што тако мала деца нису развила вештину дисања неопходну за пливање, што значи да не могу пливати самостално.
Додатно, нема доказа који указују на то да би часови пливања у том узрасту умањили ризик од дављења код деце. Ништа не може заменити надзор одраслих кад су у питању мала деца.
Идеалан узраст, према ААП, управо је око четврте године живота. То је узраст у ком су деца развојно спремна за праве часове пливања јер могу да координишу покрете руку и ногу, што је кључно за успешно пливање.
Кад дете уписујете на пливање (ово се, наравно, односи на оне родитеље који живе у градовима или у близини градова у којима постоје часови пливања), уверите се да су инструктори који с њим раде сертификовани. Такође би било добро да то буде школица која има часове за различите нивое напредовања, како би ваше дете могло да учи са оном децом с којом је на истом или сличном нивоу и у складу са својим напретком прелази у друге групе.
Заправо, најбољи су они програми који комбинују усмерене „строге“ часове и игру, где се деца уче кључним вештинама, али где имају прилику и да се забаве.
Зато, на пливање гледајте као на везивање пертли, самостално храњење, вожњу бицикла. Боље је уштедети на новим играчкама или слаткишима, а детету приуштити одласке на часове пливања.