Дефицит појединих професора и наставника у школама у Србији је све већи проблем: Недостаје просветара за математику, физику, хемију и немачки језик, пише Дојче Веле (ДW).
У Угоститељско – туристичкој школи у Нишу је недавно час математике држала професорка географије. Директорка те школе је за локалне медије изјавила да је професора математике дуго тражила на евиденцији Националне службе за запошљавање у Нишу, али да ових кадрова нема међу незапосленима.
Према подацима Националне службе за запошљавање у Србији, у Београду недостаје чак 20 наставника и професора математике, у Нишу 4, у Крагујевцу 3, у Зрењанину и Ваљеву по један. Слична је ситуација и у другим местима у Србији.
То је прилично забрињавајућа ситуација, сматра Милан Златановић, професор са Природно – математичког факултета у Нишу, посебно што је математика изузетно важна у процесу развијања логичког мишљења, начину расуђивања и повезивања чињеница.
Ако на Бироу рада нема професора математике, он предлаже да школе ангажују студенте математике са завршних година студија.
„Врло је битно ко вам предаје математику у школи и није наивно уопште да то раде нестручна лица, и определио бих се за студенте завршних година. Они су и те како боља опција, јер предавати математику захтева посебне вештине из педагошко – психолошких предмета, као и из основних математичких дисциплина“, каже Златановић за ДW.
Међутим, ни студената математике нема довољно већ годинама, каже Златановић.
Професори математике нису једини који недостају школама у Србији. Надлежно министарство просвете, науке и технолошког развоја у свом одговору за ДW потврђује да постоји велика потражња и за наставницима физике, хемије и немачког језика.
На питање ко може да предаје ове предмете у недостатку профилисаног наставника или професора, у Министарству одговарају да то уређују Правилници о степену и врсти образовања наставника и стручних сарадника у основној школи, гимназији и стручној школи, али не кажу на који начин. На питања колико тачно у Србији наставника ових предмета недостаје и каква је стратегија државе када је реч о школовању ових кадрова, Министарство чак није ни одговорило.
Социолог Ђокица Јовановић, професор у пензији на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, слаже се да су ниске плате један од разлога зашто нема довољно ових кадрова, објашњавајући да су „плате у нашим школама једнаке или чак мање од плата помоћних радника са ниском квалификацијом у јавном сектору“. То међутим није све, проблем је знатно дубљи, сматра он.
„Зато што ове науке почивају на критичком и аналитичком мишљењу које произилази из скепсе. Е то је већ опасно за овакав ретроградни поредак власти. Зато што се у школе уводе веронаука и тзв. грађанско васпитање. Држава се одриче науке зарад догматске индоктринације младих људи“, тврди Јовановић за ДW додајући у прилог резултате научних истраживања у којима се код младих бележи већи конзервативизам, антиинтелектуализам, више стереотипа и предрасуда.
Цео текст: Дојче Веле
Nije samo novac u pitanju,mada neko ko je završio prirodno matematički fakultet može da nađe bolje plaćeni posao.Problem je u opštem statusu nastavnika danas u našem društvu,pritisak obaveza koji se nameće,odnos učenika,roditelja i uprave škole.Učenici su uvek u pravu sa svojim roditeljima,ne smeš da im daš,a daleko bilo zaključiš lošu i pri tome realnu ocenu.
Tačno je da je teško naći zamenu kada je profesor matematike bolestan. To je ipak važan predmet koji se polaže na maturi. Medjutim, još tragičnije je situacija kada posle gubljenja gomile časova matematike direktor odluči da mora da se održi test iz te iste matematike“da se ne bi izgubio termin“ i naredi deci da dodju na zakazani test preteći raznoraznim sankcijama ukoliko ne dođu ili pokušaju da prepišu. Nije bila ažurnosti u traženju bilo koje vrste zamene za časove,ali je uredno angažovana gomilaprofesora koji će dežurati i izigravati policajce na testu da slučajno deca nešto ne prepišu. Sve se to desilo ove školske godine u jednoj beogradsko gimnaziji. Možete da zamislite kakve su ocene bile, a najbolje su prošli oni koji nisu pristali da im deca da budu žrtve birokratije i nekakvog zakazanog termina i nisu poslali svoju decu na test.
Nastavnik je danas zatrpan obavezama i besmislenom administracijom. Ali, još žalosnije je stanje na času kada se suočava sa sve prisutnijim nedostatkom osnovnog kućnog vaspitanja i antiintelektualizma kod dece i madih u srednjim školama. Deca kao da se takmiče ko više ne zna, vokubular im ima stotinak reči, a prema novim saznanjima pokazuju otvoren prezir. Ova pojava je posebno prisutna u srednjim stručnim školama gde nastavnik gubi svaku želju za radom. Ne postoji dovoljno velika plata za toliko loš osećaj bespomoćnosti i besmisla kada ispred vas imate razred ponosan na svoje neznanje, zadovoljan svojom ograničenošću.
Deca u srednje škole dolaze a da ne znaju tablicu množenja, pa tako stručan ili nestručan svako sa kim bilo šta nauče je dobar nastavnik.
Tuga i žalost.
Ja sam jedan od stručnih i deficitarnih i odlazim iz nastave krajem školske godine. Dosta mi je ukora direktora, smanjenja plata, napada roditelja, lažnih tužbi, popravljanja mojih ocena. Idem da budem čistač u Austriju, hoću da zaradim i odmorim živce. U prosveti sam radio 20 godina i zdravlje, posebno živci, mi je uništeno. Direktori ne cene rad ni stručnost, roditelji hoće petice, rad ne, učenici razmaženi, lenji i neradni, stručne službe bolje ne pominjati. Školstvo je uništeno ali koga briga?
Mene to sve uopste ne cudi, drzava se postarala da sve sto je bilo skolovano i kvalitetno ode sa Balkana, sta ste trazili to ste i dobili… Sad je jos malo vodoinstalateri i keramicari da budu nastacnici matematike i fizike jer je opste poznato da su s istim obrazovnim profilom i ministri u Vladi…
Kusajte sta ste zakuvali i prijatno vam bilo!