Deficit pojedinih profesora i nastavnika u školama u Srbiji je sve veći problem: Nedostaje prosvetara za matematiku, fiziku, hemiju i nemački jezik, piše Dojče Vele (DW).
U Ugostiteljsko – turističkoj školi u Nišu je nedavno čas matematike držala profesorka geografije. Direktorka te škole je za lokalne medije izjavila da je profesora matematike dugo tražila na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu, ali da ovih kadrova nema među nezaposlenima.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, u Beogradu nedostaje čak 20 nastavnika i profesora matematike, u Nišu 4, u Kragujevcu 3, u Zrenjaninu i Valjevu po jedan. Slična je situacija i u drugim mestima u Srbiji.
To je prilično zabrinjavajuća situacija, smatra Milan Zlatanović, profesor sa Prirodno – matematičkog fakulteta u Nišu, posebno što je matematika izuzetno važna u procesu razvijanja logičkog mišljenja, načinu rasuđivanja i povezivanja činjenica.
Ako na Birou rada nema profesora matematike, on predlaže da škole angažuju studente matematike sa završnih godina studija.
„Vrlo je bitno ko vam predaje matematiku u školi i nije naivno uopšte da to rade nestručna lica, i opredelio bih se za studente završnih godina. Oni su i te kako bolja opcija, jer predavati matematiku zahteva posebne veštine iz pedagoško – psiholoških predmeta, kao i iz osnovnih matematičkih disciplina“, kaže Zlatanović za DW.
Međutim, ni studenata matematike nema dovoljno već godinama, kaže Zlatanović.
Profesori matematike nisu jedini koji nedostaju školama u Srbiji. Nadležno ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u svom odgovoru za DW potvrđuje da postoji velika potražnja i za nastavnicima fizike, hemije i nemačkog jezika.
Na pitanje ko može da predaje ove predmete u nedostatku profilisanog nastavnika ili profesora, u Ministarstvu odgovaraju da to uređuju Pravilnici o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi, gimnaziji i stručnoj školi, ali ne kažu na koji način. Na pitanja koliko tačno u Srbiji nastavnika ovih predmeta nedostaje i kakva je strategija države kada je reč o školovanju ovih kadrova, Ministarstvo čak nije ni odgovorilo.
Sociolog Đokica Jovanović, profesor u penziji na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, slaže se da su niske plate jedan od razloga zašto nema dovoljno ovih kadrova, objašnjavajući da su „plate u našim školama jednake ili čak manje od plata pomoćnih radnika sa niskom kvalifikacijom u javnom sektoru“. To međutim nije sve, problem je znatno dublji, smatra on.
„Zato što ove nauke počivaju na kritičkom i analitičkom mišljenju koje proizilazi iz skepse. E to je već opasno za ovakav retrogradni poredak vlasti. Zato što se u škole uvode veronauka i tzv. građansko vaspitanje. Država se odriče nauke zarad dogmatske indoktrinacije mladih ljudi“, tvrdi Jovanović za DW dodajući u prilog rezultate naučnih istraživanja u kojima se kod mladih beleži veći konzervativizam, antiintelektualizam, više stereotipa i predrasuda.
Ceo tekst: Dojče Vele