Без обзира да ли је већ био у јаслицама или не, процес прилагођавања у вртићу пролази сваки трогодишњак. Колико ће тај период да траје, зависи од припреме за вртић, али и од генетике.
Полазак детета у вртић је велики корак у његовом осамостаљивању. За њега је то и веома стресна ситуација, јер се први пут сусреће са новом средином, одраслим непознатим особама, већим бројем вршњака, новом храном и дневним режимом.
Кроз процес прилагођавања пролази свако дете, било да је беба или трогодишњак, а колико ће тај период да траје – зависи од самог детета, али и од сарадње родитеља и васпитача.
О чему родитељи треба да воде рачуна када уписују дете у вртић, и како да вртић постане малишаново омиљено место док су мама и тата на послу, испричала нам је председница Удружења васпитача Београда, васпитач Снежана Станковић.
– Законски је регулисано да родитељ има право да бира вртић у који ће да упише своје дете. Обично је то вртић који је близу његовом месту боравка или послу, да би што брже могао да дође по малишана. Међутим, многи вртићи су наменски грађени, а деце има много више од постојећих капацитета, па се дешава да велики број родитеља води дете тамо где има места, или чекају да се укаже слободно место у жељеном вртићу.
Било да деца у вртић долазе из јаслица, или директно из породице, свако од њих пролази кроз период адаптације. Ту нема правила, некад се лакше уклопе деца која су дошла из породица, а некад се брже адаптирају она која су претходно похађала јаслице. Свакако, то је ствар и добре припреме за вртић, али и генетике. Наиме, нека деца су друштвенија, брже склапају пријатељства и лакше се уклапају у нову средину, док има деце код којих то иде теже.
1. Искреност пре свега
Отежанија адаптација се најчешће уочава код деце којој родитељи не говоре истину. Да би малишана задржали у вртићу, заваравају га тиме да ће он само мало да се поигра, а да ће они брзо доћи по њега, или да су у близини и да га гледају. Такво дете стално ишчекује родитеље, па не може да ужива у игри. Стога ће више помоћи ако му у тој ситуацији мама каже како мора да иде на посао и да ће доћи по њега после ручка, или после спавања. Дете још нема појма о времену, али одлазак кући везује за доба дана након одређених активности у вртићу.
Први дан у вртићу
* Негодовање детета је очекивано и нормално.
* Потрудите се да га баш ви доводите и одводите.
* Не одлазите без поздрава или у журби, али се ни не задржавајте превише у вртићу.
* Долазите у договорено време по малишана.
* Дајте детету довољно времена да савлада свој бол због «одвајања».
* Проводите више времена са својим дететом код куће у активностима које му пријају.
* Ако не жели, не инсистирајте да вам прича о вртићу. Оно што вас интересује, можете да сазнате кроз игру.
* Покажите детету да га прихватате и онда када оно не прихвата вртић.
* Уколико се, поред свих напора да разумете и подржите дете, његова патња не смањује, а то траје дуже од месец дана – не оклевајте, потражите помоћ стручњака.
2. Упознавање простора
Наша саговорница је истакла како је важно да деца, пре него што крену у вртић, упознају простор у коме ће да бораве. Добро ће доћи и родитељске приче о томе да је вртић лепо место, у коме ће дете наћи много другара, где ће заједно да уживају у игри.
3. Родитељски састанак
Такође, пожељно је да се пре малишановог поласка у вртић одржи родитељски састанак, на којем ће се васпитачи упознати са његовим навикама, а родитељи тако стичу поверење у особе којима ће да повере своје дете на чување и васпитање.
4. Важно је остати доследан
Стручњаци сматрају да је најтежи задатак сваког родитеља да остане доследан у васпитању свог детета, односно да истраје у томе. Деца су радознала, то су бића која тешко пристају на: «Не», лако манипулишу поступцима старијих, нарочито када им се стално удовољава. Као што одрасли реагују на промену средине, тако и деца – када пођу у вртић, показују реакцију на свој начин: плакањем, љутњом, одбијањем хране или друштвених активности, падом имунитета… Но, то никако не значи да родитељ треба да престане да доводи малишана у колектив. Деца се навикну на вртић само ако редовно долазе.
5. Позитиван став
Иначе, када родитељ оставља дете у колективу, не сме да дозволи себи да буде несигуран или да показује страх, јер дете то препознаје, па ће и само да се тако понаша. Једино позитивним ставом, доследношћу и представљањем ствари онаквим какве јесу – родитељи помажу деци да се лакше уклопе у колектив.
6. Веза вртића и куће треба да постоји
Да би се дете што боље осећало у новом окружењу, пожељно је да у вртић понесе омиљену играчку, јастуче, књигу… Како наглашава васпитач Снежана Станковић, веза између куће и вртића треба да постоји. Дете је тада сигурније и лакше се уклапа у колектив.
7. Избор сопственог ритма
Иако се ритам вртића и режим рада у њему није мењао последњих тридесет и пет година, данас је деци ипак дозвољено да пронађу неки свој ритам дана. На пример, у сарадњи са васпитачем, родитељи могу да процене да ли је за њихово дете боље да претходно доручкује код куће, а онда дође у вртић без тензија и укључи се у остатак активности. Такође, постоји могућност да родитељи у току адаптације један део дана проведу заједно са дететом у вртићу, ако процене да ће то њиховом малишану помоћи да се лакше привикне на нову средину – што раније није било могуће. То важи и за децу јасленог узраста, и за трогодишњаке. Међутим, пожељно је да период заједничког боравка буде што краћи, како се остала деца не би побунила и тражила своје маме и тате.
– Сарадња васпитача и родитеља не треба да се своди само на: «Добар дан, како је моје дете јело? Да ли је спавало?», већ заједнички треба да се баве дететом. Због тога се последњих година све више излази у сусрет дечјим потребама, будући да се навике и ритам дана код куће и у вртићу често не подударају. Дешава се и да код детета наиђе период када, једноставно, не жели у вртић, повуче се у себе, или се засити, или му се деси нешто што је за њега страшно, а уопште не мора да буде тако. Тада се укључују родитељи.
Прелазак из једног вртића у други
Наша саговорница је истакла да прелазак детета из јаслица у вртић понекад уме да буде мач са две оштрице, јер се никада не зна на који начин ће дете да одреагује на нову промену окружења, без обзира што је већ било у колективу. Ипак је оно навикло на своје омиљене васпитачице, другаре са којима је јело, спавало и свакодневно се играло, а сада мора да се привикава на нешто ново.
Добро је и олакшавајуће ако неки малишан, из групе у којој је дете било, такође пређе у нови вртић, али ни то не гарантује да ће се дете одмах уклопити. Има деце која због промене места боравка крену у вртић на другом крају града, где никог не познају, али врло брзо нађу сродну душу. Нов простор, играчке, нове особе… могу да буду инспиративни појединим малишанима, због чега се они лако уклапају.
Како припремити дете за вртић?
Важан подсетник за родитеље
* Полазак детета у вртић је велики корак у његовом осамостаљивању, зато му помозите да стекне сигурност.
* Волите своје дете онакво какво јесте, јер је прихватање темељ самопоштовања.
* Будите доследни у захтевима, али не и крути, означите детету јасне границе.
* Имајте разумевања за дететове грешке.
* Поштујте малишанова осећања, омогућите му да их испољи и разуме.
* Охрабрујте иницијативу код детета, немојте да радите уместо њега оно што може само.
* Пружите свом детету добар пример, јер оно највише учи угледајући се на вас.
* Реално му представите вртић и припремите га за оно што га тамо очекује.
* Упознајте дете са васпитачима и простором вртића.
* Одговарајте искрено на сва дечја питања.
* Подстичите игру и дружење са другом децом.
Извор: yumama.com