Шта су первазивни развојни поремећаји и како се препознају

18 јануара, 2022

Первазивни развојни поремећаји су поремећаји у развоју које карактерише поремећај комуникације и социјалних вештина. То је неуропсихијатријски развојни поремећај за који је карактеристично да социјални и когнитивни развој у области говора и језика нетипичан за узраст, односно да је успорен.

Сама дијагноза обухвата широк спектар поремећаја који се у већини случајева дијагностикује пре 4 године, а већина је повезана са одређеним степеном социјалне дисфункције, одсуством комуникације и присутности стереотипних понашања.

Класификација первазивних поремећаја према МКБ-10 класификацији:

Ф84.0 Аутистични спектар
Ф84.1 Атипични аутизам
Ф84.2 Ретов синдром
Ф84.3 Други дезинтегративни поремећај детињства
Ф84.4 Хиперкинетички поремећај удружен са интелектуалном ометеношћу и стереотипним покретима
Ф84.5 Аспергеров синдром
Ф84.8 Други первазивни развојни поремећаји
Ф84.9 Первазивни развојни поремећај, неспецификован

Ф84.0 АУТИСТИЧНИ СПЕКТАР – ДЕЧЈИ АУТИЗАМ

Аутизам је первазивни развојни поремећај који се карактерише постојањем абнормалног и/или измењеног развоја који се испољава пре узраста од 3 године, као и карактеристичним обликом патолошког функционисања у области социјалних интеракција, комуникације, и постојањем стереотипних образаца понашања (Алексић Хил, 2012).

Аутистични спектар подразумева кашњење или измењено функционисање у најмање једној од наведених области, са почетком пре 3 године живота:

  • социјане интеракције
  • употреба говора у социјалној комуникацији
  • симболочна или имагинативна игра

Код диференцијалне дијагнозе битно је узети у обзир: специфични поремећај у развоју разумевања језика (Ф80.2) са секундарним друштвено – емотивним проблемима; реакцијска сметња на приврженост мајци у детињству (Ф94.1) или сметња у привржености са мајком у детињству (Ф94.2); интелектуална ометеност са придруженим поремећајима у понашању и емотивности (Ф70 – Ф79); шизофренија (Ф20) која се појављује посебно рано у детињству; Реттов синдром (Ф84.2).

Ф84.1 АТИПИЧНИ АУТИЗАМ

Ову дијагнозу постављамо у случајевима у којима не постоји комплетна аутистична тријада или су промене настале знатно касније. Најчешће се јавља код дубоко ментално ретардираних код којих низак ниво функционисања не допушта могућност развоја специфичног понашања карактеристичног за аутизам, те у ту категорију укључујемо МР са елементима аутизма, или атипичне психозе код деце са тешким оштећењем рецептивног говора (Алексић Хил, 2012).

Ф84.2 РЕТОВ СИНДРОМ

Овај синдром је поремећај развоја који настаје готово искључиво код девојчица. Настаје у првим годинама живота (најчешће после периода неуротипичног или готово неуротипичног развоја) пропадањем до тада стечених способности: говора и комуникације уопште, когнитивних способности, игре, употребе руку. Карактеристичан знак је спајање шака уз покрете прања, гњечења, цеђења, преплитања прстију, и често стављањем руку у уста – тзв. „покрети прања руку“. Ход постаје несигуран и тетурав, кретање у целини успорено. Девојчице често убрзано дишу, гутају ваздух или заустављају дисање. Веома често имају и епилептичне нападе. Иако имају добар апетит често су мршаве и танке. Током периода раста настају деформитети стопала, а касније и кичме. Са одрастањем ове особе су везане за инвалидска колица.

Стадијуми развоја поремећаја (Ерцег-Ђурачић):

I Рани стадијум стагнацаије почиње између краја 6. и 18. месеца и траје неколико недеља или месеци

II Стадијум брзе деструкције почиње на узрасту између 1. и 3.године живота и траје неколико недеља или месеци, до године дана

III Псеудостационарни стадијум почиње на узрасту од краја 2. до краја 10. године и траје неколико месеци или година

IV Стадијум касне моторне детериорације почиње после 10. године и траје годинама

Ф84.3 ДРУГИ ДЕЗИНТЕГРАТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ ДЕТИЊСТВА

Ради се о стању које се разликује од Ретовог синдрома и које је дефинисано периодом у којем је дететов развој текао типично за узраст, али за кратак временски период дете губи способности које претходно усвојило у различитим сферама развоја. Истовремено долази до порeмећаја у социјалној комуникацију и у проблема у понашању. Наводи се да периоду губитка способности претходи и период у коме дете одједном постаје затворено, анксиозно, фрустирано и лако долази до изиритираности и напада беса, као и хиперактивности, након чега долази до осиромашења речника, а затим и до губитkа говорних спосoбности које су праћене поремећајем у понашању.

Ф84.4 ХИПЕРКИНЕТИЧКИ ПОРЕМЕЋАЈ УДРУЖЕН СА ИНТЕЛЕКТУЛАНОМ ОМЕТЕНОШЋУ И СТЕРЕОТИПНИМ ПОКРЕТИМА

Ради се о синдрому који је слабо дефинисан и чија је нозолошка ваљаност несигурна. Категорија је укључена у класификацију зато што деца која имају тешку интелектуалну ометеност (IQ испод 50) и велике проблеме хиперактивности и сметње у концентрацији, а јако често имају и стереотипна понашања.

Ф84.5 АСПЕРГЕРОВ СИНДРОМ (ПРЕМА АЛЕКСИЋ ХИЛ, 2012)

Синдром има симптоме који га приближавају аутизму (квалитативно оштећење социјалних интеракција; рестриктивни, репетитивни и стереотипни обрасци понашања) и који га разликују од њега (развијен говор и добри интелектуални капацитети).

Оно што је у когнитивном профилу Аспергеровог синдрома упадљиво јесте деснострана хемисферна дисфункција, односно профил у којем су лингвистичке вештине супериорне у односу на визуоперцептивне и визуомоторне вештине. Десностране вештине предстaвљају све оно што у Аспергеровом синдрому представља проблем, а то је проблем нарације, прозодије, хумора.
Ову децу тешко је описати. Ни по чему се, на први поглед, не разликују од својих вршњака. Међутим, најупадљивије специфичности ове деце, које се ретко запазе још на најранијем узрасту, чешће око 3 године, односе се на недостатак саосећања и способности за успостављање социјалних релација, педантан говор у коме и поред добро развијеног речника и богатства информација које скупљају на механички, готово опсесиван начин, постоји дефицит комуникативности. Говор је „формалан“, необичних тема, синтаксичке и семантичке необичности, уз сиромаштво невербалне комуникације.

Ф84.8 ДРУГИ ПЕРВАЗИВНИ РАЗВОЈНИ ПОРЕМЕЋАЈИ
Ф84.9 ПЕРВАЗИВНИ РАЗВОЈНИ ПОРЕМЕЋАЈ, НЕСПЕЦИФИКОВАН

Ово је дијагностичка категорија која се користи онда када стање спада у општи опис синдрома тј. первазивни развојни поремећај али постоје неадекватне информације или контрадикторна запажања која не дозвољавају да се задовоље критеријуми за остале категорије које спадају у Ф84.

Литература:

АЛЕКСИЋ ХИЛ О, ПЕРВАЗИВНИ РАЗВОЈНИ ПОРЕМЕЋАЈИ. У: ПСИХИЈАТРИЈА РАЗВОЈНОГ ДОБА. УРЕДНИЦИ: БОЈАНИН С, ПОПОВИЋ ДЕУШИЋ С, ДОСИЈЕ СТУДИО, БЕОГРАД 2012. (269-286).
АУТИСМ СПЕАКС – ПРИРУЧНИК ЗА ПРВИХ 100 ДАНА
ЕРЦЕГ-ЂУРАЧИЋ, Ј. – О РЕТОВОМ СИНДРОМУ

М. Сц. Марија Кончар

Извор: Питајте дефектолога

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама