Навикавање на ношу и скидање пелена један је од првих корака ка самосталности детета. За родитеље деце са развојним сметњама, често веома изазован подухват. Постоји много разлога због којих се може десити да је за учење ове вештине детету потребно доста времена.
Физички проблеми
Потребно је елиминисати постојање медицинских разлога. О томе можете поразговарати са вашим педијатром.
Недовољно развијен говор
Деца могу имати проблем у разумевању и употреби говора. Самим тим можда не могу правилно разумети шта тражите од њих, нити могу изразити своја осећања и потребе.
То значи да не знају како да вам кажу „пишки ми се“, не разумеју када их питате или дајете налог да треба да изврше малу или велику нужду. Ето места неспоразуму, који у стопу прати фрустрација, непримерено понашање, стрес…
Телесни/сензорни дефицити
Нека деца немају развијену свест о томе да треба да иду у тоалет нити да им је одећа мокра или запрљана. Једноставно они то не примећују, не смета им. Могу сасвим мирно да седе и играју се тако мокри или запрљани.
Тешкоће при облачењу
Подизање или спуштање панталона уме за поједину децу да буде прави изазов. Тада сама радња-употреба тоалета бива неуспешна јер припрема предуго траје. Опет долази до фрустрације и стреса, нарочито ако особа која је укључена у процес учења не разуме, самим тим и не може да помогне.
Страхови
Постоје и деца која се плаше седења на тоалетној шољи, за њих непознатој, можда чак и сензорно неприхватљивој (хладна површина, глатка), несигурној (може се упасти у њу). Страхови такође могу бити везани за звук пуштања воде, који за неку децу, сензорно осетљиву, може бити јачине грмљавине.
Потреба за рутином
Учење нових начина може бити тешко. Свака промена, испадање из рутине може изазвати страх од непознатог, повлачење.
Немогућност генерализације
Нека деца стечено знање теже генерализују. То значи да ако су научили да користе тоалет у својој кући, не значи да ће успети да користе тоалет на другом месту, у вртићу, школи, ресторану…
Како им помоћи?
Треба нам структура, односно ТРЕНИНГ РАСПОРЕДА.
Циљ може бити шест седења у тоалету дневно. У почетку боравци у тоалету треба да буду кратки, око пет секунди. А сваког дана један дужи боравак, до 10 минута за велику нужду.
Од помоћи може бити подешавање сата, како би дете знало када седење може да се заврши. Можемо употребити и песмицу коју дете воли, а одређене је дужине. Када отпевамо песмицу, готово је седење. На тај начин детету пружамо сигурност да ће започета активност да се заврши, као и шта следи пре и после тога. Тако нова активност постаје позната, поуздана и сигурна, самим тим она се може прихватити без фрустрације и стреса.
Такође важно:
НЕ ПИТАЈТЕ – РЕЦИТЕ. Једноставно им реците да је време за тоалет.
РАСПОРЕД. Држите се исте дневне сатнице.
КОМУНИЦИРАЈТЕ. Користите исте речи, слике или знаке.
БУДИТЕ УПОРНИ. За стварање навике каже се потребно је три недеље.
Можете користити и ВИЗУЕЛНИ РАПОРЕД, који се састоји од неколико сличица са јасно приказаним корацима тоалетног тренинга. Тако дете добија визуелну подршку и сасвим једноставно визуелно упутство шта треба да уради.
И на крају одредите награде!
Аутор: Александра Бокун, дипл. дефектолог-олигофренолог, ABC дете