Професор математике у Техничко-технолошкој и пољопривредној школи „Деспот Ђурађ“ у Смедереву суспендован је са наставе, док се дисциплински поступак води против двоје ученика другог разрада због инцидента који се догодио на часу, пише „Блиц“.
Снимак који је „испливао“ није сасвим јасан и на основу њега се не може видети какав је разговор претходио инциденту. Свакако да је професор требало да поступи другачије, али је и одговорност ученика за овакав инцидент огромна.
Тим поводом, један од бивших колега професора Пантића, Владимир Аранђеловић, огласио се на свом Фејзбук профилу, пруживши му подршку.
Његов пост преносимо у целости:
„Данас сам сазнао да је наставник математике у једној смедеревској средњој школи суспендован зато што се вербално и физички сукобио са учеником на часу.
Тај наставник има надимак. Тај наставник је чувени Панта. И они којима није предавао, Смедеревци, чули су за њега.
Панта је особењак. Дете, у најневинијем смислу, заробљено у телу средовечног човека. Сељак, Скобаљац, са истанчаним уметничким укусом.
Не говорим то напамет. Радио сам у тој истој школи пет година, а Панта је био мој чест саговорник на малим и великим одморима.
Како је само лепо говорио о музици и књигама, о ликовним изложбама и наступима фолклорних ансамбала. Како је истински, дубоко, до дна душе, волео.
Уметност. Лепоту. Склад.
А пре свега, био је врстан математичар.
Не бих сада да улазим у детаље. У начин његовог предавања и комуникације са ђацима, о чему се често говорило и овако и онако.
Још и онда када сам био ђак те школе, мада ми Панта није предавао, чуо сам за њега. О њему се причало уз осмех, а понекад и уз неверицу:
„Зар је стварно певао ђацима арије на часу математике?“
Да, певао је. И то, кажу, веома лепо.
Не бих сада ни о детаљима данашњег инцидента. Нешто се види на снимку који је објављен у медијима. Међутим, много тога је, лукаво и кукавички, скривено.
Али види се оно што је најважније за друштво у коме живимо. Види се како изгледа када живиш у паклу испраних мозгова и испразних духова. У паклу бездушја.
Што се мене тиче, ја видим и ово:
Панта је комплексна особа, неразумљива медиокритетима.
Панта је добар човек. Идеална жртва злу што заједљиво палаца.
Панта, од презимена Пантић, има и крштено име. Радосав.
Али Панта има и нешто што, нажалост, многи становници овог пакла више немају.
Душу.
Мислим да ми је од прве реченице намера била да нешто од те душе, нешто што ми је Радосав Пантић Панта поклонио у разговорима о уметности и лепоти, саспем, као највишу истину, у лице свима онима који би да је унизе и пониште.
Нисте успели.
Нека ови редови трајно сведоче о томе.“