Рођење детета, први осмех, први кораци… Родитељи су обично пресрећни због тих напредака њиховог потомства. Посебни тренуци често се фотографишу или снимају, а затим поносно показују рођацима и пријатељима.
Међутим, с појавом друштвених мрежа и дечије фотографије све више се објављују на интернету. То може да има и нежељене последице.
Чак 1.300 фотографија пре 13. рођендана
Понекад се чак на мреже постављају и слике с првог ултразвука, али и фотографије са плаже, дечијих рођендана или поласка у школу. „У принципу, не постоји ништа што није приказано“, каже Софи Поле, из немачке организацији за заштиту права детета „Kinderhilfsverk“.
Деца се понекад пласирају и у рекламне сврхе – неки инфлуенсери их користе за рекламирање козметике или одеће за бебе. Притом треба подсетити: свако има право на заштиту сопствених слика. То важи посебно за децу.
Бивша службеница Енглеске за заштиту деце Ен Лонгфилд упозорила је још 2018. у једном извештају да на интернету кружи просечно око 1.300 слика сваког детета пре него што оно напуни 13 година.
Тај феномен има и своје име: „sharenting“ – појам сачињен од енглеских речи „to share“ (поделити) и „parenting“ (родитељство).
Последице објављивања фотографија
Интернет не заборавља. Та реченица која се често може чути у ствари и јесте проблем, на пример када сама деца нису задовољна својим фотографијама. „Оно што би родитељи описали као слатко или медено, деци је понекад веома непријатно“, објашњава Софи Поле.
„Ако тако нешто доспе у јавност, то може да постане повод за малтретирања, увреде или коментаре мржње. Чак и касније, приликом пријављивања за посао, одсек за људске ресурсе фирме може да прогугла оног ко се пријављује, па може да буде проблем ако се појаве неке непријатне слике.“
Како би скренула пажњу управо на све те проблеме, немачка блогерка Тојах Дибел 2019. покренула је кампању против објављивања фотографија деце под хештегом #deinkindauchnicht (ни твоје дете). Рецимо, родитељ не би никад објавио фотографију себе док врши нужду, али дечје се објављују.
Поред тога, на фотографијама се често види не само лице детета, већ и његово окружење: дечја соба, кућа, двориште. Додатни подаци, као што су име детета или датум његовог рођења, често се могу прочитати у описима фотографије. „Понекад ти подаци могу да се искористе и за доношење закључака о томе где дете живи“, упозорава Софи Поле.
Није проблем само заштита личних података: „Наравно, увек постоји ризик да такве информације и фотографије доспеју у погрешне руке, па да, на пример, почну да круже у круговима педофила“, каже Поле.
Француска: Законом забрањено дељење фотографија
Како би обуздала прекомерно ширење дечјих фотографија, Француска креће путем који је јединствен у свету: жели да родитељима забрани да деле слике своје деце на друштвеним мрежама без њихове дозволе.
Нацрт закона посебну пажњу посвећује „експлоатацији дечијих фотографија на онлајн-платформама“.
Приход од комерцијално коришћених дечијих фотографија мораће да се уплаћује на рачун који деца од 16 година могу сама да користе. Осим тога, у закон је уграђено и правно спроводљиво „право на заборав“, према којем деца, ако желе, могу касније да са интернета уклоне своје фотографије и видео-снимке.
Софи Поле позитивно оцењује француски нацрт закона зато што, сматра, оснажује лична права малолетника које прописује Конвенција УН о правима детета.
„Поента није у томе да се генерално забрани постављање дечијих слика на интернет, већ да се спречи њихово прекомерно коришћење и коришћење без поштовања на друштвеним мрежама“, каже Поле.
Цео текст: Дојче веле