Rođenje deteta, prvi osmeh, prvi koraci… Roditelji su obično presrećni zbog tih napredaka njihovog potomstva. Posebni trenuci često se fotografišu ili snimaju, a zatim ponosno pokazuju rođacima i prijateljima.
Međutim, s pojavom društvenih mreža i dečije fotografije sve više se objavljuju na internetu. To može da ima i neželjene posledice.
Čak 1.300 fotografija pre 13. rođendana
Ponekad se čak na mreže postavljaju i slike s prvog ultrazvuka, ali i fotografije sa plaže, dečijih rođendana ili polaska u školu. „U principu, ne postoji ništa što nije prikazano“, kaže Sofi Pole, iz nemačke organizaciji za zaštitu prava deteta „Kinderhilfsverk“.
Deca se ponekad plasiraju i u reklamne svrhe – neki influenseri ih koriste za reklamiranje kozmetike ili odeće za bebe. Pritom treba podsetiti: svako ima pravo na zaštitu sopstvenih slika. To važi posebno za decu.
Bivša službenica Engleske za zaštitu dece En Longfild upozorila je još 2018. u jednom izveštaju da na internetu kruži prosečno oko 1.300 slika svakog deteta pre nego što ono napuni 13 godina.
Taj fenomen ima i svoje ime: „sharenting“ – pojam sačinjen od engleskih reči „to share“ (podeliti) i „parenting“ (roditeljstvo).
Posledice objavljivanja fotografija
Internet ne zaboravlja. Ta rečenica koja se često može čuti u stvari i jeste problem, na primer kada sama deca nisu zadovoljna svojim fotografijama. „Ono što bi roditelji opisali kao slatko ili medeno, deci je ponekad veoma neprijatno“, objašnjava Sofi Pole.
„Ako tako nešto dospe u javnost, to može da postane povod za maltretiranja, uvrede ili komentare mržnje. Čak i kasnije, prilikom prijavljivanja za posao, odsek za ljudske resurse firme može da progugla onog ko se prijavljuje, pa može da bude problem ako se pojave neke neprijatne slike.“
Kako bi skrenula pažnju upravo na sve te probleme, nemačka blogerka Tojah Dibel 2019. pokrenula je kampanju protiv objavljivanja fotografija dece pod heštegom #deinkindauchnicht (ni tvoje dete). Recimo, roditelj ne bi nikad objavio fotografiju sebe dok vrši nuždu, ali dečje se objavljuju.
Pored toga, na fotografijama se često vidi ne samo lice deteta, već i njegovo okruženje: dečja soba, kuća, dvorište. Dodatni podaci, kao što su ime deteta ili datum njegovog rođenja, često se mogu pročitati u opisima fotografije. „Ponekad ti podaci mogu da se iskoriste i za donošenje zaključaka o tome gde dete živi“, upozorava Sofi Pole.
Nije problem samo zaštita ličnih podataka: „Naravno, uvek postoji rizik da takve informacije i fotografije dospeju u pogrešne ruke, pa da, na primer, počnu da kruže u krugovima pedofila“, kaže Pole.
Francuska: Zakonom zabranjeno deljenje fotografija
Kako bi obuzdala prekomerno širenje dečjih fotografija, Francuska kreće putem koji je jedinstven u svetu: želi da roditeljima zabrani da dele slike svoje dece na društvenim mrežama bez njihove dozvole.
Nacrt zakona posebnu pažnju posvećuje „eksploataciji dečijih fotografija na onlajn-platformama“.
Prihod od komercijalno korišćenih dečijih fotografija moraće da se uplaćuje na račun koji deca od 16 godina mogu sama da koriste. Osim toga, u zakon je ugrađeno i pravno sprovodljivo „pravo na zaborav“, prema kojem deca, ako žele, mogu kasnije da sa interneta uklone svoje fotografije i video-snimke.
Sofi Pole pozitivno ocenjuje francuski nacrt zakona zato što, smatra, osnažuje lična prava maloletnika koje propisuje Konvencija UN o pravima deteta.
„Poenta nije u tome da se generalno zabrani postavljanje dečijih slika na internet, već da se spreči njihovo prekomerno korišćenje i korišćenje bez poštovanja na društvenim mrežama“, kaže Pole.
Ceo tekst: Dojče vele