Редовна 115. седница Социјално-економског савета одржана је данас у Палати Србија, у Београду, а закључак је да је неопходно израдити дугорочну стратегију материјалног положаја запослених у просвети у Србији.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић рекао је да је на седници поред укупног материјалног положаја запослених у просвети било и расправе о минималној цени рада.
Подсетио је да је пре 10 година минимална цена рада била 17.748 динара, док је данас 40.020 динара, 125 одсто више.
„У том периоду је дошло до раста запослености односно до смањења незапослености и смањења сиве зоне. Минимална цена рада је покривала 55 одсто минималне потрошачке корпе у 2012. години, а сада минимална цена рада покрива 87 одсто корпе. Учинићемо све да повећамо запосленост и да водимо рачуна о стандарду грађана“, рекао је Селаковић.
Представница Синдиката образовања Србије Валентина Илић рекла је да је тај синдикат на седници изложио комплексне проблеме са којима се суочавају просветни радници, али да је приоритет побољшање материјалног стања које је предуслов за побољшање и угледа просветних радника.
„Просечна плата у просвети је за 9,1 одсто нижа од просечне плате у Србији, по томе смо јединствени не само у региону већ и у Европи. Након вишедеценијског отпуштања, имамо мањак кадрова наставничких професија. Млади се ретко опредељују да раде у школама јер је слабо плаћен посао“, рекла је Илић.
Представник Уједињених гранских синдиката „Незавиност“ Срђан Словић рекао је да се просвета дуго бори за правичност и да је то последица непримењивања платних разреда и група.
На седници Социјално-економског савета била је и председница Владе Ана Брнабић.
Извор: Бета
Kakva Evropa? Plate u prosveti treba da budu po stepenu strune spreme kao u drugim oblastima u budžetu. A ne svi ostali imaju plate iznad proseka a prosveta ispod proseka.
Ако хоћемо да смањимо проблем недостатка наставника онда из свих средњих стручних школа треба избацити предмете који нису везани за струку и те наставнике преместити у школе у којима тих наставника треба.
Замислите школа за негу лепоте има наставнике математике који хвале у економској, зар није нормално да се у тој школи за лепоту укине математика, а економистима повећа фонд часова математике? Ако хоћемо боље школство мора овако.