Предлози за решавање ситуације у којој се српски образовни систем нашао стижу од ученика, наставника, стручњака. И то је добро, јер се коначно буде баш они који су део система који треба да се мења.
Такав један списак предлога добили смо и од ОШ „Скарадлија“ из Београда. Они су своје идеје проследили и Министарству просвете, а позивају и друге школе да учине исто.
Јер, дуго већ наставници и запослени у просветном систему говоре како се најмање питају они који раде у настави. Па, можда више не треба чекати да неко пита, већ треба рећи први.
Ево предлога Основне школе „Скадарлија“.
1. Растерећење школског програма
У последњих 20 година ниједна реформа образовања није почела од суштине – садржаја и програма. Никада није дошло до растерећења. Свака нова реформа је преузимала старо и додавала ново. Тако смо данас у ситуацији преоптерећености, стреса и незадовољства како ученика тако и наставника који немају довољно простора да се баве васпитањем и креирањем критичке мисли код деце. Због тога Школа, која треба да буде васпитно-образовна установа, формално више нема васпитну улогу. Неразвијањем критичког мишљења код деце ствара се погодно тло за тоталитаризам у друштву.
Док се галопира кроз градиво, под притиском да се наставни план и програм спроведе како је прописано и да се ученици оцене одређеним бројем оцена у току полугодишта, наставник нема времена да организује час у којем ће деца активно учествовати. Активно учествовање даје прилику свој деци, без обзира на успех да полемишу, разговарају, размењују мисли, да чују једни друге, да се осете уваженим и признатим. На тај начин се боље упознају и развијају емпатију која је од кључног значаја у времену у којем смо. То такође отвара могућност наставка комуникације после часова међу децом, буди радозналост и потенцијално смањује изолованост.
2. Свака школа МОРА да има ПСИХОЛОГА, ПЕДАГОГА И ДЕФЕКТОЛОГА
3. Повезана мрежа сарадника и обавезност мера које школа изрекне
Оформити тимове на нивоу општине (општински стручни тим – психолог, психијатар, педагог дефектолог, социјални радник, педијатар и полицајац) за процену врсте помоћи која је потребна детету уколико школа нема јасну слику. Када наставник, разредни старешина и ПП служба укажу на проблем родитељу и препоруче меру, родитељ је обавезан да препоруку прихвати и ради у складу са њом.
Уколико се родитељи не јаве препорученом општинском тиму на општини или некој другој по препоруци школе, следе мере новчаног кажњавања родитеља и упућивања социјалној служби. Ове мере се спроводе ван образовне установе – регулише их закон.
Општински стручни тим или стручна служба у коју је дете упућено су дужни да доставе школи извештај о предузетим мерама и препорукама за даљи рад са дететом и породицом како би се формирала евиденција о проблемима ученика који би се пратили до разрешења (ко је пружао помоћ, врсте мера, препоруке…)
На предлог школе, општински стручни тим прописује и упућује породицу у школе родитељства или неке примерене програме који би оснажили родитеље и помогли им да се изборе са родитељским изазовима. Ова мера мора бити обавезујућа.
Сличан облик организације заштите и обавезност мера обезбедити и за предшколске установе.
4. Заштита позиције наставника од сваког облика насиља
Кроз прописане адекватне мере и казне за чије покретање би била задужена школа, а одговорне релевантне институције ван школског система. Сваки запослен мора да буде заштићен на радном месту.
5. Радионице на тему превенције насиља
Доставити свим школама и Србији конкретне радионице и материјале за рад на тему превенције вршњачког насиља и развоја емпатије, по узрасним категоријама.
Обавеза наставника је да спроведе овакве радионице и материјале, а не да их осмишљава и бира самостално. Наставници немају исте капацитете, степен креативности и знања, исте афинитете. То није одрицање одговорности већ схватање озбиљности. Избором и садржајем треба да се баве посебни ускостручни тимови.
Образовање није произвољна ствар и неозбиљно је да учитељи и наставници то одређују по свом нахођењу.
6. Углед професије
Углед професије наставника је од кључне важности за друштво. Уколико се углед професије нарушава у медијима – друштво, па самим тим даље у ланцу родитељи и на крају деца, не могу да прихвате ауторитет наставника на адекватан начин. Губитак поверења последично умањује праву сарадњу породице, ученика и школе, а све је то на штету деце.
Ако ауторитети у друштву константно урушавају углед просвете, исти однос прихватају и сви слојеви друштва.
7. Материјални статус запослених у образовању
Повишица плата у образовању није доказ похлепе наставника већ је један превасходно симболичан гест. Друштво у којем просвета има мања примања од државног просека јасно показује колико цени и вреднује образовање. Свима је познато да само ако улажемо у образовање наше друштво може напредовати – зар нам то није заједнички циљ?
8. Преиспитивање стратегије образовања наставног кадра
Утврдити разлоге великог пада заинтерасованости младих за рад у просвети и хитно осмислити и предложити јасну стратегију решења овог веома важног питања. Враћање угледа професији и бољи материјални статус први су кораци у решавању проблема.
Кроз студије наставника (ово се не односи на учитељске факултете) појачати број предмета и курсева који ће будућим професорима дати неопходна знања и алате за рад са децом (методике), али и разумевањем њихових узрасних карактеристика и потреба (развојна психологија и сл) , упознати их са савременим образовним и васпитним стратегијама које су прихватљиве, пожељне и обавезне у систему образовања 21. века.
9. Помоћ у примени ИОП-а
Оформити тимове професионалаца за рад са децом са посебним потребама којима се школа обраћа уколико не успева на адекватан начин да се снађе у раду са децом са посебним потребама. Тада тим стручњака, који је специјализован за овај рад, треба саветодавно да присуствује настави минимум две недеље како би пратили дете у групи, а затим пружи конкретну помоћ у виду предлога мера, метода рада и материјала, као и савета како наставнику, школи, тако и породици. Затим тим доноси и одлуку о томе да ли има смисла и да ли је сврсисходно да дете остане у редовном школовању или су потребе за премештањем у друге групе корисније за дете и групу. Обавезујућа одлука ове службе је и за родитеље и за школу.
СПРОВЕСТИ ЗАКОНОМ ВЕЋ ПРОПИСАНО УВЕЋАЊЕ ПЛАТЕ ЗА СВЕ НАСТАВНИКЕ КОЈИ РАДЕ СА УЧЕНИЦИМА УКЉУЧЕНИМ У ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ.
10. Сарадња са спољном мрежом заштите
Спољна мрежа и тимови из тачака 3 и 9 да буду у обавези да се у одређеном временском периоду, независно од тога да ли им се школа обраћа или не, једном или два пута годишње, информишу и изврше процену стања у школама. На основог извештаја и препорука школа је у обавези да даље поступа.
11. Горњу границу броја ученика у одељењу смањити на 25
12. ЗУОВ да трага за добрим примерима у свету
Важно је да Завод за унапређење образовања прати и трага за добрим примерима образовних система у свету, прикупљањем искустава, посебно у области вршњачког насиља. О томе треба да обавештава просветне раднике и да бира и нуди примену делотворних решења.
ПРИПРЕМИТИ И ДОСТАВИТИ ПРОГРАМ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА И РАЗВОЈА ЕМПАТИЈЕ У ШКОЛАМА ЗА СЛЕДЕЋУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ НАЈКАСНИЈЕ ДВЕ НЕДЕЉЕ ПРЕ ПОЧЕТКА НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ.
Ово нису само захтеви већ елементарне мере које би помериле стање у просвети са мртве тачке, јер status quo је већ донео ужасне последице за које смо сви као друштво одговорни.
Позивамо остале школе у земљи да пошаљу Министарству просвете предлоге за побољшање ситуације у образовању. Нека ово буде и отворен позив свим стручним удружењима која су одговорна за бригу о нашој деци. Понудимо им решења.
Колектив ОШ „Скадарлија“, Београд
Svaki navedeni predlog je odmeren i tretira drustvene probleme racionalno i sa merom…..podrzavam..
Delimično se slaze sa predlogom. Jer prvo sto je potrebno jeste udaljiti iz skole sve bez diploma i sa kupljenim diplomama. Da se skoluju kadrovi prema potrebama drzave. Da se sa klasicne predje na savremenu nastavu sa pasivnih na aktivne metode. Da se odmah plata prosvetara poveca iznad proseka. I. T. D. Bez ovoga izmedju ostalog nema napretka u obrazovnom sistemu
U potpunosti podržavam!
Bravo!
Autori su mogli da konsultuju Ustav pre pisanja ovog spiska lepih želja. Ovo što žele u 3 je protivustavno jer samo sud može da donese takve mere, a ne škola.
Tačke posle 5 su sve razumne. Ovo pre toga je nekakvo ideološko naklapanje koje verovatno dolazi od pp službe. To da svi zaposleni treba da budu zaštićeni na radnom mestu je samo lepa želja (tačka 4). Valjda se podrazumeva za sve zaposlene bilo gde. Ali šta to tačno znači? Kako se realizuje, šta se očekuje? Tačka 3 je posebno nebulozna jer podrazumeva nametanje obrazaca vaspitanja što nije po zakonu, a i vodi u zloupotrebe. Razvoj kritičkog mišljenja i totalitarizam u tački 1!?!! Opet se predlaže „kreativnost“ u zamenu za učenje, a na žalost proces učenja podrazumeva upoznavanje sa činjenicama. Ne može se zaključivati i kritički misliti ako ne poznaješ činjenice. Drugo, u nekim predmetima nema kritičkog razmatranja. Ne može se raspravljati o rešavanju kvadratne jednačine. Zna se kako se rešava.
Na kraju – ne mogu mere u školi da reše bolest celog društva – samoživost, takmičenje, želju za instant uspehom, pogrešno postavljene ciljeve u životu, raspad porodice, život u virtuelnom svetu, agresiju koja se emituje od vlasti, nefunkcionalnost institucija, nepoštovanje zakona itd itd. Škola je posledica, ogledalo društva. Mora i škola sebe da menja. Ne možeš da budeš deci uzor, a da šibicarski kraduckaš na ekskurzijama, da sprovodiš nepravdu, da imaš protekcije… Mnogi bi da popravljaju, a treba da pođu prvo od sebe.
Bilo bi dobro da se uče empatiji
I opisno ocenivanje kako bi se izbegao pritisak na decu i skola svodila samo na ocene i samo ocene.
Da znate sta je bilo pre 40 godina sada bih svi da nose uniforme zivela SFRJ mi
Svaka čast. Radujem se kada pročitam ovakav tekst. Sve škole da se ujedine i „izguraju“ navedeno.
Dodala bih ovome, da bi takodje bilo potrebno da učenici nose uniforme ili kao nekada kecelje. U školi svi treba da budu jednaki i nije bitno da li je garderoba formirana ili ne. Van škole nek se odeva ko kako hoće, dok god je u granicama pristojnosti(sto smo davno zaboravili)